Sprej za lečenje opekotina

Nezgoda se dogodila pre četiri godine dok su bili na odmoru u Sardiniji, gas koji je curio u njihovom stanu izazvao je požar: Pegi i Reginald Rotbart zadobili su teške opekotine. Oboje su imali više od 50 procenata površine tela pod opekotinama: po licu i vratu, grudima, rukama i nogama. Prvo su se lečili u Italiji, a potom su preneti u traumatološki centar u Berlinu.

Kada danas sretnete Rotbartove, teško možete poverovati da su im lica bila pod teškim opekotinama. Reginald kaže da je to tako zahvaljujući potpuno novoj metodi po kojoj se pacijenti koriste sopstvene ćelije kože.

„Na rehabilitaciji smo sretali ljude sa opekotinama koji nisu imali mogućnost da se leče ovom metodom. Imali su teške opekotine po celom licu. To je svakako bila naša velika prednost i veoma smo ponosni zbog toga i koristimo svaku priliku da se zahvalimo klinici. Pre svega, spasili su nam život. Pored toga mogli smo da nastavimo sa normalnim životom i niko ne vidi da smo imali teške opekotine.“

Prvo tri sedmice u veštačkoj komi

Dr Bernd Hartman je načelnik odeljenja za teške opekotine u traumatološkom centru u Berlinu. On i njegov tim su lečili Rotbartove. Bračni par je tada, kao i većina ljudi pod teškim opekotinama, bio u veštačkoj komi tri nedelje. Za to vreme rane su očišćene i dezinfikovane pre nego što se počelo sa tretmanom. Samo lice, vrat i ruke su tretirane prskanjem ćelijama kože.

Dr Hartman se priseća: „Rotbartovi su imali najtežu vrstu opekotina. Koristili smo kombinaciju više tehnika- različite transplantacije kože i rasprskivanje ćelija kože“

Budući da se sprej sa ćelijama kože može koristiti samo za opekotine drugog stepena, teže opekotine trećeg i četvrtog stepena tretiramo konvencionalnim transplatacijama kože. Na mestima na kojima se koristi sprej, rane se zaceljuju u roku od deset dana. Velika prednost spreja, po mišljenju profesora Matiasa Augustina, je njegova brza primena i to što se pacijenti leče sopstvenim ćelijama. Zbog toga telo ne odbacuje ćelije. Takođe rana se ne dodiruje direktno, tako da je procedura mnogo manje bolna, pojašnjava direktor hamburškog instituta za istraživanja na polju dermatologije i nege.

„Još jedna razlika je da se ćelije kože odmah ravnomerno raspoređuju po rani, tako da ćelije mogu ravnomerno da se obnavljaju. To funkcioniše bolje nego kod bilo koje druge metode.“

Mnogo manje ožiljaka

Što se tiče opekotina na licu, postoji jedna velika razlika: ostaje mnogo manje ožiljaka, a prednost toga nije samo estetska. Pegi Rotbart je sigurna da je to takođe veoma važno za mentalno zdravlje. Ona je u međuvremenu počela ponovo da radi, dok je njen suprug, koji je radio kao mehaničar, morao da napusti posao jer su mu ruke bile previše pod ožiljcima. Zbog ozbiljnosti njihovih opekotina oboje i dalje moraju da se bore sa zdravstvenim problemima.

Dr Hartman neprestano radi na uasavršavanju ove tehnike za teške opekotine. Sa nemačkim institutom za obnavljanje ćelija i tkiva u Berlinu, načelnik usavršava novi sprej za primenu ćelija kože na opekotine, tako da se ćelije kože ne koriste samo za lečenje opekotina prvog i drugog stepena, nego u za najteže opekotine.

Autor: Cinamon Nipard / Marina Komad
Odogovorna urednica: Dijana Roščić