Srbi i Nemci

Dvojezicna edicija „Srbi i Nemci" izašla je kao publikacija Kolegium Europeum Jenense, a nedavno objavljena druga knjiga bavi se odnosima u oblasti knjževnosti i književnim susretima pisaca dve nacije.Ideja za pokretanje ove publikacije nastala je u vreme ratnih sukoba na prostoru bivše Jugoslavije, kada je, prema recima autorke Gabrijele Šubert, šefa Katedre za južnu slavistiku na Univerzitetu Fridrih Šiler ,došlo do zastoja u odnosima dve zemlje:

„Ideja je došla od mog kolege, profesora Cvinera sa Univerziteta u Jeni, koji je govorio da nešto mora da se uradi kako bi se izmenila jednostrana slika Srba, koja je postojala na Zapadu u doba rata, te da moramo da pokažemo i one lepe i produktivne strane u srpsko nemackim odnosima."

Ponovno uspostavljanje dijaloga dva naroda, izlazak kulture iz senke politickih dešavanja kao i insistiranje na tome da narodi Evrope imaju mnogo dublje zajednicke temlje nego što je to svakodnevna politika, neka su od polazišta ovog dela.Gabrijela Šubert istice upravo kulturu kao duhovni most izmedu Srba i Nemaca, te da je sa obe strane uvek postojao interes za književni život druge zemlje, gde se, izmedu ostalog,crpla i inspiracija za vlastito stvaralaštvo.Dakle književnost kao inspiracija, kao duboko zaranjanje u istoriju i društvo jedne zemlje, ali i kniževnost kao potvrda valstitog identiteta i nacionalne ideje:

„Književnost, posebno na Balkanu uvek je bila važan faktor za identitet i kolektivnu svest.Književnost stvara novi identitet.Umetnost i književnost mogu tako da produktivno stvaraju i istoriju."

Dositej, Vuk Karadžic, Crnjanski, Ivo Andric, samo su neki od velikana srpske književnosti koji su inspiraciju za svoja dela nalazili i u Nemackoj, i to u vremenima koja su bila dinamicna, puna otkrivanja, usvajanja, ali i preispitivanja i nerazumevanja.Tako su i u oblasti književnosti postojali vrhunci i krize:

„Vrhunac tih odnosa nije ipak bio samo u vreme Vuka i Getea , iako je to bilo zlatno doba srpsko-nemackih odnosa.I u novije vreme svedoci smo mnogih kontakata i susreta.To su pisci, ali ne samo pisci.Ostaje nam da još mnogo ucimo i pišemo o tim vezama."

I onda kada naše razlike i kontraste upotrebimo kao osnovnu pokretacku snagu , za šta u umetnosti i književnosti imamo najbolje primere, ideja trajno ujedinjene Evrope postaje moguca, zakljucuje profesorka Šiler.