Srbi iz Hrvatske na Kosovu 12 godina posle vojne operacije Oluja

Njihova sudbina je manje visse ista. Zajedniccko im je da vechina njih zzivi dosta losse, mnogi po kolektivnim centrima ili u u napusstenim zgradama poljoprivrednih kombinata i daleko od naseljenih mesta. Istina ima I onih koji su se snassli pa su dobili krov nad glavom u stambenim zgradama .

Jovanka Zzunjich iz Graccaca u Hrvatskoj je do pre dva meseca zzivela u drvenim barakama kampa Plemetina nadomak Obilicha kada je od Vlade Kosova dobila jednosoban stan. Punih 12 godina nije posetila rodni kraj.

" Moj najmladji sin bio je u Hrvatsku da uzme izvod iz maticcne knjige rodjenih . Bio je preko UNHCR-a kada se isslo a ja nikada nisam bila. O povratku nisam razmissljala. Ja sam u srednjim godinama pa nisam ni za povratak ni za ostanak. Trebala bi da odem da sredim dokumenta oko penzije, ali ...."

Stanoje I njegova supruga Canka Tossich iz Vaarzzdina su trostruke izbeglice. Iz Hrvatske su izbegli u Vojvodinu, nakon toga su dossli u Osojanje , juna 99. napustili Kosovo da bi se dve godine nakon toga ponovo, sa joss 40 srpskih familija, vratili u Osojane .

" Od Crvenog krsta odavno nissta ne dobijamo. Vlada Kosova nije ni jedan puta dossla da nas pita da li hochemo da primimo pomoch od organizacije Majka Tereza, Crvenog Polumeseca, Karitasa....."

Ni Mile Pavlovich, rodom iz okoline Vrginog mosta, ne misli da se vracha u Hrvatsku. Ozzenio se ovde I formirao familiju. I on je dobio stan u Plemetini, radi u komunalnom preduzechu I plus dobija socijalnu pomoch. Ipak, kada pomisli na "Oluju" asociajcija mu je strah.

" Tada sam imao 12 godina I svassta sam gledao, mrtve ljude preko kojih sam, mozzda, prolazio. Za nepunih deset godina prezziveo sam dva rata. Moj pokojni deda govorio je da je doccekao Prvi svetski rat, 1941. zatim 1991. I na Kosovu 1999. godine " .

Milja I Micha Ranich, rodom iz okoline Petrinje, svo ovo vreme zzive u napustenim prostorijama PIK-a " Ratar " u Ccaglavici nadomak Prisstine , strepechi da im se I to ne proda.

" Imamo losse zzivotne uslove. Tu je bila sstala gde su se krave leccile I oplodjavale. Ovde nije bilo za zzivot, ali suprug mi je ostao bez posla , ja sam se razbolela I operisala I ne radim nigde. ZZivimo od pet hiljada dinara dobijenih na ime minimalca"

I to, medjutim, nije sve.

" Nama ovde niti ko dolazi, niti nas ko obilazi, niti dobijamo kakvu pomoch, niti ko vodi brigu o nama. Gde sam god issla I trazzila neku pomoch oni kazzu – zzao nam je, videchemo, mi radimo za izbeglice I povratnike sa Kosova. Possto smo mi iz Hrvatske - nama nissta"

Taccne podatke o broju Srba iz Hrvatske na Kosovu tessko je nachi. Sigurno da ih je ostalo nekoliko stotina od visse desetina hiljada koji su poccetkom avgusta 95. ovde dossli u vozovima, sa tarktorima pa I zaprezznim kolima. Possto su osetili da che rat izbiti I na Kosovu, najvechi broj je otissao I sa ovih prostora u potarzi, pre svega za mirom, jer su izgubili sve ssto su do tada stvarali, mnogi I svoje najmilije.