Srbi (opravdano) bez poverenja u institucije?

Reforma pravosuđa, neuspešan izbor poverenika za ravnopravnost, državna revizija – samo su neki od primera koji su u proteklom periodu ponovo ukazali na slabu kontrolu institucija u Srbiji. Poslednji primer je saznanje da Bezbednosno-informativna agencija (BIA) može bez naloga suda da prikuplja podatke o tome ko sa kim, kada i koliko razgovara telefonom, kao i da prati i-mejl komunikaciju.

I na tom primeru se vidi da će vlasti učiniti sve što mogu kako bi što više odložili konačno stavljanje tajnih službi pod kontrolu, kaže za Dojče vele Bogoljub Milosavljević, profesor Pravnog fakulteta Union u Beogradu. On kaže da je ta oblast samo polovično uređena tokom proteklih desetak godina.

„Prosto i služba i poslenici vlasti odgađaju momenat zavođenja potpune i efikasne kontrole, i očigledno će to da bude činjeno sve dok se ne stvori taj neki snažan pritisak javnosti za obezbeđenje kontrolnih mehanizama. Dakle, i na normativnom planu je to polovično, treba ipak doneti novi zakon o Bezbednosno-informativnoj agenciji, koji bi to pitanje do kraja uredio, a i ono što inače postoji i što je predviđeno od kontrolnih mehanizama, slabo funkcioniše.“

Institucije popularne kao NATO

Institucije koje bi trebalo da se bave zaštitom zakonitosti na dnu su lestvice institucija od poverenja. Da to nije neki proizvoljan utisak svedoči i Srđan Bogosavljević, direktor Stratedžik marketinga. Tri stuba demokratije sudstvo, parlament i vlada uživaju izuzetno nisko poverenje:

„To je poverenje koje se meri sa poverenjem u, na primer, NATO, ili Ameriku, koji tradicionalno stoje jako nisko. One se vrte u rasponima od 5 do 15 procenata podrške, i dakle nijednog trenutka nismo imali poverenje koje bi bilo adekvatno izbornom rezultatu. Jer, očekujete na osnovu izbornih rezultata da to poverenje bude bar 30 procenata, ali to se nikada nije desilo. I to nisko poverenje je jako stabilno tokom proteklih godina.“

Kontrole institucija nema bez pritiska

Vlasti inače odugovlače kada je reč o uvođenju bilo kojih nezavisnih, kontrolnih institucija, primećuje Milosavljević. Srbija stoga neće dobiti efikasnija kontrolna tela ukoliko to bude zavisilo samo od političara, kaže Milosavljević.

„Kontrolne institucije su ipak ljudi čiji položaj zavisi od volje politike. One su po slovu zakona nezavisne, ali tu nezavisnost ipak treba razumeti uslovno, nije to neka prava, puna nezavisnost. Tako da bi tu sigurno jedan od velikih doprinosa morao da bude doprinos javnosti u jačanju kontrolnih institucija, uz neku praksu i navike koje se stiču vremenom. I možda je još potrebno nešto što bi se nazvalo nekakvim spoljnim pritiskom, ili nekakav spoljašnji podsticaj da se ta kontrola doslednije zavede.“

Građani i mediji su na neki način demoralisani, jer se afere završavaju bez epiloga. Upravo zbog toga oni samovolju institucija posmatraju kao nešto normalno, upozorava Milosavljević, i praktično ih ništa više ne može iznenaditi. Ilustracija takvog stanja je priznanje ministarke finansija Diane Dragutinović da ne zna gde se godišnje troši 130 milijardi dinara iz budžeta, i da to prođe bez ikakvih posledica, skreće pažnju Milosavljević.

Autor: Ivica Petrović, Beograd

Odgovorni urednik: Ivan Đerković