Srbija - žrtva ruske politike

„Prilikom demonstracija protiv otcepljenja Kosova učesnici su uvek nosili ruske zastave i kitili prozore sa portretima Vladimira Putina, koji je u Srbiji počasni građanin. Kult Putina je balkansku zemlju naročito zahvatio pre dve godine kada je Kremlj odlučio da odbaci nezavisnost Kosova. Iz zahvalnosti za rusku podršku u sukobu oko Kosova, beogradska vlada pod bivšim premijerom Koštunicom je naftnu industriju prodala Gaspromu za smešnu cenu. U to su ubeđeni nezavisni stručnjaci i prozapadno orijentisani opozicioni političari.

Spaljena ruska zastava

Sada je u Srbiji oduševljenje prema Rusiji preraslo u bes zbog toga što je Veliki brat zavrnuo slavine gasa. U Kragujevcu su gnevni građani spalili rusku zastavu. I u novinama se može pročitati da je reč o uceni. Sukob sa Ukrajinom je Moskvi poslužio kao demonstracija moći protiv Evrope“; citira Zidojče izjavu istoričarke Dubravke Stojanović objavljenu u „Blicu“. „Srbija je nakon prodaje naftne industrije postala žrtva ruske politike“.

Kritike na račun Rusije od zvaničnika se nisu mogle čuti. Vlada je državnom snabdevaču Srbijagasu naložila da tuži Ukrajinu, iako je ugovor o isporuci zaključila sa Gaspromom. Rusija nije označena kao glavni krivac, već kao „jedna velika sila“, kako je rekao šef Srbijagasa. Mađarska vlada je saopštila da njene rezerve mogu da potraju još nedelju dana. Toliko će Srbija još moći da bude snabdevana gasom. U slučaju da Moskva i Kijev uskoro ne nađu rešenje krize, veliki broj Srba i drugih balkanskih zemalja će ostati bez grejanja, konstatuje izveštač Zidojče Cajtunga iz Zagreba, Enver Robeli.

Izgubljene godine

Tema dana u Zidojče Cajtungu je oproštaj od Džordža Buša. Iduće nedelje će Buš učiniti ono što su mnogi odavno želeli. Napustiće Belu kuću. Zaključak o ovom predsedniku je već donet. Jasno je da nije dobart. Da li ne postoji baš ništa što je ovom republikancu uspelo? Kakav je bio njegov angažman u Africi, približavanju Kini? U Americi su mnogi verovali u njega: imao je smisla za ono što vole njegovi zemljaci - snagu i vojnu moć. Na kraju, takva Bušova politika je veoma oslabila Ameriku, piše Zidojče.

Amerika na „granici moći“

„Našoj slobodi nedostaje svaka mera“ Amerika živi iznad svojih mogućnosti, kaže politolog Endrju Bacevič. To nije krivica Džordža Buša, već Amerikanaca, i Barak Obama sam neće ništa promeniti. Bacevič smatra da je Amerika u teškoj krizi. Super sila je na pograšnom putu i Bošovi ratovi u Iraku i Avganistanu su naciju konačno doveli do „Granica moći“, što je i naslov Bacevičeve najnovije knjige. Profesor na Bostonskom koležu, Endrju Bacevič upozorava… Ne treba verovati da nije novi predsednik i garancija za promenu, prenosi Zidojče cajtung.

Rat, podele i diplomatija

„Ministar unutrašnjih poslova Hamasa ubijen u Gazi“, udarni je naslov u listu Velt. „Centrala Ujedinjenih Nacija u Gazi pogođena bombom“, piše Frankfurter algemajne cajtung na prvoj strani o do sada najtežim borbama od početka izraelske ofanzive. Izraelski tenkovi su još samo par kilometara udaljeni od centra Gaze. Izraelska avijacija pogodila je glavno sedište UN organizacije za pomoć UNRWA. Trojica saradnika su povređena. Pogođena je i zgrada novinarskog štaba i bolnica. Ukupni broj žtava premašio je hiljadu. Paralelno sa ratom traj i diplomatska ofanziva. Ministar inostranih poslova Nemačke Frank Valter Štajnmajer nalazi se u poseti Bliskom istoku s ciljem postizanja što skorijeg dogovora o prekidu vatre.

Frankfurter algemajne cajtung analizira situaciju kao poker moći: „Izraelsko rukovodstvo je u jednom pitanju apsolutno saglasno: premijer Olmert, ministar odbrane Barak i ministarka inostranih poslova Livni ubeđeni su da je islamistički Hamas u Gazi poražen. Ako Olmert još traži nastavak borbi, onda je to samo zato što mu je važno da Hamas dodatno obeshrabri. Ostali političari veruju da im je potreban Hamas kao partner koji nije izgubio ugled. Problem je u tome što bi „častan kraj rata za Hamas značio obeshrabrenje za Fatah, koji je pregovarački partner Izraela.“