"Srbija - dugo ljuta?"

Prisutni su jedino uobičajeni diplomatski rituali: povlačenje ambasadora iz zemalja koje su priznale Kosovo, protest u UNa. Ali srpska Vlada se suzdržala od ekonomskih sankcija ili drugih bolnih mera protiv svoje nekadašnje pokrajine. Te mere bi bile i mač sa dve oštrice. Sve dok je Kosovo za Srbiju sastavni deo njene teritorije, oštre mere bi pogodile i samu Srbiju. A ohrabriti Srbe na severu Kosova da se priključe Srbiji ili proglase nezavsinim od ostalog dela, rezultiralo bi indirektnim priznavanjem nove države," piše "Frankfurter algamjne cajtung".

U istom listu čitamo da se EU upustila u jedan delikatan poduhvat, iz razloga što sve države članice ne žele da priznaju Kosovo. Naime, kada EU ubuduće bude sklapala ugovore sa Kosovom, na primer radi prebacivanja novca, ti ugovori će sadržati fusnotu o pitanju priznanja Kosova, ili ako je to neophodno, novac će se prebacivati bez ugovora. Šefovi diplomatija su već odlučili da se na Balkanu koriste instrumenti Unije za unapredjenje ekonomskog i političkog razvoja. Drugim rečima, i države članice koje ne priznaju Kosovo, biće saglasne da novac iz budžeta EU odlazi na Kosovo", piše "Frankfurter algemajne cajtung".

"Srbija - dugo ljuta?", jeste naslov teksta "Špigelonlajn", koji piše da je beogradska vlast ljuta. Srbija je povukla ambasadore iz država koje priznaju Kosovo, poziva narod na demonstracije, odbija da potpiše ugovore sa Briselom. Njene šanse da se brzo pridruži EU su bile najbolje, ali srpska Vlada je pogrešnom procenom stvarnosti te šanse proigrala. Da je Beogard umesto tvrdoglavog "ne" bio fleksibilniji u svojim kontra-zahtevima, onda bi verovatno dobio i finansijsku pomoć i rok za ulazak u EU. Ali sada je odnos izmedju Srbije i EU narušen. Ali ne zadugo. Oni su potrebni jedni drugima. Bez Srbije nema stabilnosti na Balkanu, a bez EU Srbija nema budućnost", piše Špigelonlajn."

Tema koja najviše privlači pažnju nemačkih listova jeste sukob izmedju Nemačke i Lihtenštajna, povodom afere oko utaje poreza.

"Nirnbergercajtung" piše:

"Bez banke i fondacija, kneževina Lihtenštajn bi verovatno još uvek bila mala, beznačajna država na Alpima. Zato čovek može dobro da razume strah kneza regenta Aloisa od Lihtenštajna oko afere Cumvinkel. Jer lihtenštajn bi mogao da izgubi ionaku sumnjivu reputaciju raja za utajivače poreza. Ali da li to opravdava kneza da u velikom stilu prebacuje nemačkim organima što su se domogli ukradenih podataka", prenosi "Nirnberger cajtung".

"Ziddojče cajtung" iz Minhena piše da je kneževina i sama vlasnik banke, ali da smatra da nije pravedno što su kupljeni podaci banaka iz Lihtenštajna. Knez regent tvrdi da fiskalni interesi nisu iznad državnopravnih interesa. To je tačno, jer u Lihtenštajnu su fiskalni interesi identični sa državnopravnim. Zakon je tako skrojen da privlači prihode drugih zemalja. Da nije pojam otpadnička država toliko ižvakan, mogao bi da se primeni u finansijskim stvarima na kneževinu Lihtenštajn", piše "Ziddojče cajtung."