Srbija-EU: Saradnja sa Hagom presudna

Brisel je pozdravio saradnju Beograda po pitanju Kosova, ali još jednom poručio da je puna saradnja sa Tribunalom u Hagu ključna za dalje evrointegracije Srbije.

Srbija je u 2010. godinu ušla sa dobijenom viznom liberalizacijom, pokrenutim Trgovinskim sporazumom sa EU i podnetim zvaničnim zahtevom za dobijanje statusa kandidata za članstvo u Uniji. Početkom godine, „vetar u leđa“ evrointegracija Srbije, dolazio je od Španije, koja je predsedavala EU u prvoj polovini 2010. godine.

Portparolka španskog predsedavanja, Kristina Galjak, za Dojče vele je izjavila: „Španija bi volela da vidi Srbiju što bliže EU i to što je brže moguće. Neće nam nedostajati ni političke volje, niti političkih aktivnosti kako bismo napredovali na tom putu, ali na tome moramo da radimo i sa svim ostalim državama članicama Unije.“

U Briselu se ranije, ali i tokom cele 2010. godine, ponavljalo da će da za dalji progres Srbije, na putu evrointegracija, biti neophodan konsenzus svih 27 članica Unije, a da će ključnu ulogu pri tom odlučivanju imati saradnja Beograda sa Tribunalom u Hagu.

Glavni haški tužilac, Serž Bramerc je sredinom juna u Luksemburgu obavestio šefove evropskih diplomatija da je ukupna saradnja Srbije sa tribunalom u Hagu dobra, ali i dodao da se „uvek može uraditi više“, kao i da „ne postoji alternativa hapšenju preostalih begunaca“. Iako u Bramercovom izveštaju nije postojala ocena „puna saradnja“, ministri spoljnih poslova EU zaključili su da Srbija nastavlja da ispunjava svoje obaveze prema Haškom sudu i odlučuju da 14. juna daju „zeleno svetlo“ za početka ratifikacije Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa Srbijom:

„Zaključili smo da Srbija nastavlja sa saradnjom u pogledu postizanja daljih rezultata. Dogovorili smo se da SSP sa Srbijom podnesemo parlamentima država članica na dalju ratifikaciju. Pozdravili smo srpsku posvećenost EU, kao i njen zahtev za mesto kandidata za članstvo u Uniji. Želimo da napredujemo i po tom pitanju i o tome ćemo još da razgovaramo“, izjavila je visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost, Ketrin Ešton.

Potpredsednik vlade Srbije, Božidar Đelić, okarakterisao je početak ratifikacije SSP-a u zemljama EU kao „početak ugovornog odnosa Srbije sa zemljama članicama Unije“. Nezvanično se moglo čuti da su na junskom sastanku Saveta ministra u Luksemburgu samo tri zemlje članice bile protiv daljeg prosleđivanja i kandidature Srbije. Odluka o tome, ipak je ostavljenja za drugu polovinu godine.

U nastavku: Usaglašavanje Rezolucije, novi početak u odnosima sa EU

Kada je u julu 2010. godine međunarodni sud pravde doneo mišljenje prema kome Deklaracija o jednostranom proglašenju nezavisnosti Kosova nije u suprotnosti sa međunarodnim pravom, EU je pozdravila ovaj savetodavni stav suda, naglasivši da je to trenutak koji može da označi novi početak u odnosima Beograda i Prištine. Brisel je tada ponudio Beogradu saradnju na pisanju nacrta Rezolucije o Kosovu:

„Institucije EU su ponudile da zajedno sa Srbijom pripreme dokument kojim bi se išlo dalje na raspravu pred generalnu skupštinu UN. To bi omogućilo više racionalnog pristupa, manje emocija i manje zaklinjanja. Mislim da je to ponuda koju ne bi bilo pametno odbaciti“, izjavio je izvestilac Evropskog paralmeta za Srbiju, Jelko Kacin.

Beograd je ipak krajem jula izašao sa svojim nacrtom Rezolucije o Kosovu. Dok se u Briselu oštro kritikovao takav „iznenadni potez“ Srbije, Beograd je to video kao „praktičan potez“ u trenutku kad se albanska strana spremala da podnese svoj tekst Rezolucije, pri čemu bi se pred Generalnom skupštinom UN razgovaralo samo o „prvo-podnetom“.

Početkom septembra usledili su intenzivni razgovori u pokušaju pronalaženja odgovarajućih formulacija teksta Rezolucije o Kosovu. U EU su ovi razgovori ocenjeni kao „vrlo delikatni“ jer je trebalo postići konsenzus na relaciji Brisel-Beograd, ali i unutrašnji konsenzus među članicama Unije koje su priznale nezavisnost Kosova i onih koje se zalažu za poštovanje teritorijalnog suvereniteta Srbije. Posle razgovora predsednika Srbije, Borisa Tadića, i šefice evropske diplomatije Ketrin Ešton, održanih 6. septembra u Briselu, došlo je do usaglašavanja teksta, a Ešton je pozdravila novi nacrt Rezolucije koju, kako je naglasila, „potpisuju 28 evropskih zemalja - 27 članica Unije i Srbija“: „Uspeh predsednika Tadića da pred UN izađe sa Rezolucijom koju su podržale sve članice Unije, koju je pozdravilo i Kosovo, predstavlja veliki uspeh za Srbiju“, izjavila je Ešton.

Finski ministar spoljnih poslova, Aleksandar Štub, čestitao je EU i Srbiji na učinjenom naporu: „Mislim da je predsednik Tadić ovim potezom preuzeo veliki politički rizik na domaćoj sceni. Postizanje dogovora između Ketrin Ešton i Borisa Tadića dobar je korak. Sada moramo da gledamo unapred i radimo sa Srbijom na njenom putu ka EU.“

Usvajanjem usaglašene Rezolucije o Kosovu na Generalnoj skupštini UN, 9. septembra, najavljeno je i pokretanje dijaloga Beograda i Prištine, uz pomoć i podršku Brisela.

U nastavku: Pune ruke posla za Srbiju do dobijanja statusa kandidata

U Briselu je ocenjeno da usaglašavanje Rezolucije o Kosovu predstavlja i potvrdu jedinstvene politike EU, ali i signal za napredak Srbije na polju evrointegracija. Komesar za proširenje EU, Štefan File je izjavio: „Uvažavam hrabar korak srpskih vlasti povodom podnete Rezolucije UN. Dodajem svoj glas svima koji u EU smatraju da je sad trenutak za novi početak - ne samo u odnosima EU i Srbije, već i u implementaciji evropskih aspiracija Srbije.“

U trenutku kada je većina evropskih zemalja pozivala na što brži dalji napredak evrointegracija Srbije, ukazujući na neophodnost pozitivnog odgovora Unije na konstruktivan pristup Srbije, holandski parlament doneo je odluku kojom se od zemalja članica tražilo da se procesuiranje kandidature Srbije odloži do decembarskog izveštaja o saradnji Beograda sa Tribunalom u Hagu. Znajući međutim da za ovakav potez nema podršku unutra Unije, Holandija se pridružila ostalim članicama u jednoglasnoj odluci da se kandidatura Srbije prosledi Evropskoj komisiji na razmatranje. Istovremeno odlučeno je da će za svaki sledeći korak Srbije na putu evrointegracija biti neophodan konsenzus svih članica o punoj Saradnji Srbije sa Tribunalom u Hagu.

“Mogu da potvrdim da smo došli do dogovora i ovlastili Evropsku komisiju da počne izradu mišljenja o zahtevu Srbije za pristupanje Uniji. Ovo je važan korak evrointegracija Srbije. On dolazi posle progresa koji smo videli na polju regionalne saradnje i otvorenosti Beograda da uđe u dijalog sa Prištinom“, izjavio je šef diplomatije Belgije, Steven Vanakere, 25. oktobra u Luksemburgu.

Srbija je u novembru od Evropske komisije dobila i upitnik koji za cilj ima procenu spremnosti Srbije da započne proces pristupanja EU. Istovremeno, u svom godišnjem izveštaju o napretku zemalja u procesu evrontegracija Evropska komisija je zahtevala od Srbije dodatne napore u oblasti reforme pravosuđa, borbe protiv organizovanog kriminala i korupcije, ali i istakla da je puna saradnja sa Tribunalom u Hagu osnova za pristupanje Srbije EU. Da će zemlja imati pune ruke posla kako bi načinila novi korak u pravcu pristupanja i došla do mesta kandidata za članstvo u Uniji, govori i decembarska ocena Serža Bramerca da „Srbija može i mora više da učini“ u cilju hapšenja Mladća i Hadžića:

„To što su Mladić i Hadžić još uvek na slobodi najproblematičniji je aspekt saradnje Srbije sa Tribunalom u Hagu. I dalje poručujemo da postoji jaz između političkih izjava i onoga što se operativno čini. Ne kažem da nema onih koji se trude, ali mislim da ima mesta za poboljšanje.“

Srpski zvaničnici najavili su da će Briselu odgovore na upitnik dostaviti do kraja januara, a da se do kraja 2011. godine nadaju mestu kandidata za članstvo, ali i datumu za početak pregovora za pristupanje Uniji.

Autor: Marina Maksimović, Brisel

Odg. urednik: J. Leon