Srbija i Hrvatska pred Sudom pravde

Put do prvog saslušanja pred Međunarodnim sudom pravde (ICJ) u Hagu u slučaju međusobnih optužbi Hrvatske i Srbije za počinjeni genocid bio je dug. Još 1999. godine Hrvatska je pred najvišom pravnom instancom uložila tužbu, tada još protiv SR Jugoslavije. U međuvremenu je i pravna naslednica SR Jugoslavije, Republika Srbija, 2010. uložila protivtužbu u kojoj se Hrvatska takođe tereti za kršenje konvencije o sprečavanju genocida.

Srbiju treba okvalifikovati kao agresora

Kako je u vreme pokretanja tužbe objasnila tadašnja minisarka pravosuđa Republike Hrvatske Vesna Škare-Ožbolt, cilj podizanja tužbe je, između ostalog, da se Hrvatska definiše kao žrtva događaja koji su se između 1991. i 1995. odvijali na njenoj teritoriji i tokom kojih je poginulo preko 10.000 njenih građana, a hiljade se se smatraju nestalim. Hrvatska želi da se za to okrivi Srbija.

Isto želi i suprotna strana optužujući Hrvatsku za ubijanje preko 6.000 hrvatskih građana srpske nacionalnosti i proterivanje više od 200.000 građana koji danas mahom žive u Srbiji. Osudom Srbije zbog genocida u Hrvatskoj, Srbija bi, kako navodi hrvatska strana, bila prisiljena na ispunjavanje nekoliko uslova, a to su da se kazne svi krivci za ratne zločine, otkrije sudbina nestalih hrvatskih državljana, vrate otuđena kulturna dobra i isplati ratna odšteta.

To su ujedno bile i tačke koje je aktuelna Hrvatska vlada od početka svog mandata postavljala kao uslov za eventualno povlačenje tužbe. Uslovi, međutim, kako su to u nekoliko navrata poslednjih sedmica spominjali hrvatski zvaničnici, nisu ispunjeni tako da je povlačenje tužbe nemoguće. Srpska strana je u nekoliko navrata izražavala spremnost da povuče svoju tužbu, pod uslovom da to istovremeno učini i Hrvatska. Do povlačenja tužbi nije došlo i sada obe strane, prvo hrvatska, a zatim i srpska, do početka aprila, koliko je predviđeno za raspravu, imaju vremena da izlože svoje argumente. Obe strane su, bar što se istupa u medijima tiče, u potpunosti uverene da će njihove tužbe biti prihvaćene. Međutim, nezavisni pravni stručnjaci potpuno su drugačijeg mišljenja.

Pravnici skeptični oko uspeha

„Mislim da ova saslušanja neće mnogo toga promeniti. Ako uzmemo u obzir da je odbijena odluka u jednom sličnom postupku, koji je Bosna i Hercegovina takođe vodila protiv Srbije pred istim sudom 2007, može se očekivati da će se to dogoditi i sada“, rekao je za Dojče vele ugledni zagrebački advokat Veljko Miljević. I njegov beogradski kolega i bivši ministar unutrašnjih poslova Srbije Božo Prelević slično prognozira odluku suda u Hagu. „Po mom mišljenju, u Hrvatskoj su obe strane počinile etničko čišćenje, ali u pravnom smislu genocid nije počinjen. Taj pravni pojam jasno je definisan i zbog toga mislim da ni hrvatska ni srpska strana neće imati uspeha sa svojim tužbama“, kaže Prelević u razgovoru za DW.

Vesna Teršelič iz nevladine organizacije „Dokumenta“ na raspravu u Hagu gleda iz jedne druge perspektive. „Ponovnim aktuelizovanjem ratnih zločina u medijima, koji će sigurno pratiti tu raspravu, moglo bi se ponovno pobuditi interesovanje za nerešene probleme vezane uz procesuiranje ratnih zločina i rešavanje pitanja nestalih“, kaže Teršelič. Ona ipak zaključuje da Međunarodni sud pravde u Hagu nije najbolje mesto za raspravu o procesuiranju zločina i rešavanju probleme žrtava. „To je već do sada trebalo učiniti na nekom drugom nivou“, kaže direktorka „Dokumente“.

Slabo interesovanje javnosti

Božo Prelević smatra da javnost u Srbiji neće baš previše interesovati događaji u Hagu jer, kako kaže, ni procesi pred sudom za ratne zločine više ne dospevaju u medije. „Građani Srbije imaju drugih problema. Sredinom marta održavaju se vanredni parlamentarni izbori. I borba protiv korupcije je važna tema“, kaže Prelević. Sve će to, kako predviđa beogradski advokat, raspravu pred Međunarodnim sudom pravde baciti u drugi „ako ne i u treći“ plan. I u Hrvatskoj je javnost zaokupljena drugim, prvenstveno ekonomskim temama.

I iako su tokom svog susreta u ponedeljak (24.2.), nedelju dana uoči početka rasprave u Hagu, hrvatska ministarka spoljnih poslova Vesna Pusić i vd potredsednika Vlade Srbije Aleksandar Vučić u Beogradu neumorno isticali da je pitanje tužbi stvar prošlosti, a da se dve zemlje ionako okreću budućnosti, teško je poverovati da mesec dana međusobnih optuživanja pred najvišom sudskom instancom Ujedinjenih nacija neće ostaviti nikakvog traga po dobrosusedske odnose. „Mislim da ne možemo baš da govorimo o dobrim odnosima dveju zemalja koje se istovremeno međusobno optužuju za genocid. To jednostavno ne ide zajedno“, kaže zagrebački pravnik Miljević. No on ujedno ostavlja mogućnost da se sledećih mesec dana iskoristi za dogovor van sudnice i tako na kraju ipak postigne nekakav kompromis.

Autor: Nenad Krajcer
Odgovorni urednik: Ivan Đerković