Srbija i Kosovo moraju da sarađuju

Ni dve godine nakon proglašenja nezavisnosti, situacija na Kosovu nije mnogo promenjena. Kosovo i dalje treba da sarađuje sa Srbijom, jer samo tako može i da profitira, smatra Johanes Jung, njemački stručnjak za Jugoistočnu Evropu.

„Nadam se da će daljnje približavanje Evropskoj uniji, kojem Srbija teži, biti prednost i za Kosovo. Kosovo kao samostalna država u ovom trenutku nam ne daje nimalo povoda da verujemo da se kreće u pravcu Evropske unije.“

Evropa mora biti odlučnija

„Kosovo je samostalna država i to se više ne može poništiti. Što pre tu činjenicu i Srbija prihvati, to će brže i budućnost Srbije biti poboljšana“, smatra Kristijan Švarc Šiling, nemački političar i bivši visoki predstavnik u Bosni i Hercegovini. „Srbija i Kosovo moraju da sarađuju i ne bi trebali da izbjegavaju i omalovažavaju jedni druge“, kaže Šiling:

„Evropa mora već jednom da reši državno-pravno pitanje Kosova. Više od 20 zemalja Evropske unije priznalo je Kosovo. To je velika većina, i zbog četiri ili pet zemalja koje zastupaju suprotno mišljenje, Evropa ne bi trebalo da oko tog pitanja nastupa tako tiho i bojažljivo.“

Srbija ne treba da zaoštrava odnose

Drugu godišnjicu nezavisnosti Kosova prokomentarisao je i sada već stari predsednik Hrvatske Stjepan Mesić, koji je boravio u službenoj poseti Berlinu.

„Srbija zaoštrava odnose sa svima koji su priznali Kosovo, ali ne zaoštrava sa Amerikancima i drugima, već sa malima. Mislim da je to nepotrebno! Srbija ne mora da prizna Kosovo ako neće, ali mora da dozvoli nama ostalima u regionu da komuniciramo. Mislim da će se to pitanje, bez obzira na to što je iz političke, prebačeno u pravnu sferu, protezati i dalje.”

U nastavku:

Kosovski Albanci: „od žrtve do nasilnika“

Kosovski Albanci: „od žrtve do nasilnika“

Albanci na Kosovu su godinama bili žrtve srpskog nasilja, i intervencija NATO bila je jedina mogućnost da se progon i iseljavanje kosovskih Albanaca zaustavi. Problem predstavlja, međutim, činjenica da su „jučerašnje“ žrtve Kosova postali „današnji“ nasilnici, objašnjava Tilman Cilh iz međunarodnog Društva za ugrožene narode.

„Vlada Kosova mora napokon ozbiljnije da shvati politiku zaštite nacionalnih manjina. Treba da pruži zaštitu svim srpskim zajednicama, a ne samo onima na severu Kosova, da zaštiti Rome, Aškalije, kosovske Egipćane – čija su sela, nakon intervencije NATO, spalili albanski ekstremisti. Oni danas žive na rubu egzistencije, bez posla i bez medicinske nege.”

O mogućem rasplamsavanju albanskog ekstremizma na Balkanu, govori i nemački autor i dugogodišnji novinar Olaf Ilau:

„Albanci će za dve generacije biti najbrojniji narod na Balkanu. Neće to više biti Srbi. A neka nam je onda Bog u pomoći! Albanci još drže svoj nacionalizam pod kontrolom, ali bude li on rastao, doći će i do težnje za ’veliko-albanskim’ ujedinjenjem. Ujediniće se Albanija i Kosovo, a ujedinjenju će težiti i Albanci koji čine trećinu Makedonije, deo Crne Gore, Preševo na jugu Srbije, i tako dalje. To je bure baruta – nova velika opasnost koja preti Balkanu.“

Autorka: Selma Filipović, Berlin

Odgovorni urednik: Ivan Đerković