Srbija jasno igra na podelu Kosova

Portal Dojčlandradio objavio je tekst intervjua novinara Gervalda Hertera sa stručnjakom fondacije „Hajnrih Bel“ Volfgangon Klocom. On kaže da je sever Kosova u najvećoj mogućoj meri „bespravni prostor“, te da je tako od donošenja „slavne rezolucije 1244 koja jednoj državi – baš kao ni drugoj – tako reći ne dozvoljava da jednu regiju podvede pod svoju kontrolu ili da na njoj primeni svoje pravo. Prema Klocovima rečima, legalni izvoz „svakodnevnih dobara“ iz Srbije na sever Kosova je prošle godine iznosio 260 miliona evra. On naglašava da je reč o protoku robe na koji Priština dosad nije imala uticaja. On dodaje da o protoku „ilegalnih dobara“ u koja spadaju i droga i ljudi kojima se trguje, nema pouzdanih informacija, što daje podsticaj svim vrstama „teorija zavere“.

Kloc je govorio i o razlozima zbog kojih međunarodnoj zajednici nije uspelo da na severu Kosova uspostavi vladavinu prava i zakona: „Međunarodna zajednica oko toga nije složna. Pravno gledano, najviša instanca je rezolucija 1244 kojom je Kosovo proglašeno za protektorat Ujedinjenih nacija. Postoji delimični konsenzus međunarodne zajednice kada je reč o priznanju Kosova kao nezavisne države, ali u okviru EU postoji pet zemalja koje se nisu priključile toj poziciji. Tako je Evropska unija na Kosovu višestruko aktivna, sa više institucija, Euleksom, tamo su aktivne najrazličitije političke fondacije, čitava EU se sjatila na Kosovo, ali u okviru te EU ne postoji saglasnost oko njegovog priznavanja kao nezavisne države. Tako su postupci EU pod stalnom rezervom, koja se teritorijalno ogleda u tome da te institucije nemaju nikakvu administrativnu ili izvršnu vlast na severu Kosova.“

Volfgang Kloc smatra da Beograda ima „jasnu političku opciju koja ide na podelu Kosova“. On kaže da bi Beograd i Priština trebalo da razgovaraju o praktičnim pitanjima svakodnevnog života, a da Srbija želi da razgovara i o temeljnim pitanjima, no da Priština u to ne može da se upusti jer nema jedinstvenu podršku EU.

List Zidojče cajtung objavio je komentar u kome se takođe naglašava da Brisel na Kosovu gubi orijentaciju: „Dokle god pet zemalja EU ne budu priznale balkansku državicu, ne može da računati sa jedinstvenom evropskom pozicijom. I zbog toga Beograd ne vidi razloga da se pomiri sa otcepljenjem Kosova, pa predlaže teritorijalnu podelu. To bi dovelo u pitanje čitav posleratni poredak na Balkanu i osokolilo sve one koji žele da menjaju granice. Da bi sprečila ponovnu eskalaciju, EU mora da obe strane prisili da obnove razgovore. Pri tome obe strane moraju da se oslobode iluzija. Niti Beograd može da ponovo osvoji Kosovo, niti će Priština avanturističkim potezima moći da integriše sever Kosova.“

A Tagesšpigel.de opisuje raspoloženje među Srbima na Severu Kosova i posebno tamošnje žene za koje piše da „formiraju prvu liniju barikade“. Među njima je i „medicinska sestra kratke smeđe kose, koja radi u srpskoj bolnici u severnom delu Kosovske Mitrovice. Od šest ujutro, ona sedi u blokadi. Iako zastupa umerene stavove, i za nju je nezamislivo da živi u državi Kosovo kojom dominiraju Albanci“. Autor članka citira njene reči: „Ne može jedna strana da dobije sve, a da drugoj ostane samo frustracija. Ne može se tek tako okupirati jedno područje i reći: od danas se ovo zove drukčije, i nas uopšte ne zanima to što se vi s tim ne slažete, svejedno koliko vas ima. Vi ste jednostavno kolateralna šteta neke svetske politike“. U nastavku se navodi da među Srbima nema svesti o nepravdama nanetim Albancima, niti osećanja odgovornosti za zločine počinjene u eri Slobodana Miloševića. „Potiskivanje, zaborav, i svest o tome da su sami godinama žrtve diskriminacije, dominiraju, baš kao i svakodnevne brige“.

Priredio: Saša Bojić
Odg. urednik: Nemanja Rujević