Srbija je tiha

„Za građane sa prostora bivše Jugoslavije bilo je prilično porazno to što je Rumunija mnogo pre njih uspela da postane članica Evropske unije“, piše Andreas Ernst za švajcarski dnevnik Noje cirher cajtung, uz objašnjenje da su se Jugosloveni do izbijanja ratova 90-ih godina osećali daleko naprednijim od Rumuna. „Ali, otada je mnogo vode proteklo Dunavom (...) Jugoslavija se raspala, a oni koji iz njenih zemalja-naslednica sada gledaju prema Istoku, mogu da vide kako se Rumuni bune protiv vlade koja pravnim trikovima hoće da oslobodi korumpirane političare krivičnog gonjenja.“

„To izaziva divljenje i čak zavist. U Bosni i Hercegovini se svi sećaju demonstracija iz februara 2014. Hiljade ljudi su protestovale zbog korupcije i kriminalne privatizacije. Nastao je pokret građana koji su se redovno sastajali – proleće se osećalo u vazduhu. A onda je nekoliko političara podnelo ostavke i otada ponovo vlada tišina u maglovitim dolinama Bosne. I iz Crne Gore, Kosova i Makedonije, mnogi gledaju ka Rumuniji i pitaju se: kako to u Bukureštu funkcioniše ono što u Podgorici, Prištini ili Skoplju, ne ide?“

„Možda ipak i mnogo kritikovana Evropska unija tu ima ulogu. Mnoge stvari kojima su se Rumuni nadali pristupajući EU, nisu se ispunile. Ali, Rumuni su razumeli da kao građani Unije pripadaju zajednici prava i da ne moraju da dopuste da im radi ko šta hoće. Čitav niz hrabrih državnih tužilaca i sudija svoj posao shvata ozbiljno i oni su počeli da menjaju svoju zemlju. Nešto zapadnije, u Srbiji, od toga nema ni traga. Tamo satirični magazin Njuz moli Rumune da demonstriraju tiše – da bi Srbi imali miran san“, piše Andreas Ernst.

„Bratski rat u kući srpskog nacionalizma“

Nemački dnevnik Tagespost je objavio tekst čiji se autor Štefan Bajer bavi pitanjem: zašto srpski premijer Aleksandar Vučić, „koji je kao šef vlade neosporno jak čovek Srbije“, želi da sa (predsedničkog) trona potisne svog nekadašnjeg prijatelja (Tomislava Nikolića). „U jednoj popularnoj, ali i površnoj, analizi, smatra se da je u pitanju orijentacija Beograda prema Evropi ili prema Rusiji. Što podstiče i činjenica da Nikolić ne krije svoje divljenje za Rusiju i odbojni stav prema Evropi, a da se Vučić prezentira kao bivši nacionalista koji je konvertirao u Evropljanina“.

No, „ključ je u Vučićevoj primedbi da bi pobeda nekog opozicionog kandidata destabilizovala Srbiju, jer su ti kandidati „zlikovci i lopovi“. Vučić smatra da je moguće, pa čak i verovatno, da bi Nikolić izgubio trku protiv nekog od izazivača – i zato se sam kandidovao“. U nastavku autor opisuje Vojislava Šešelja kao najjačeg izazivača. „Tu se radi o bratskom ratu u kući srpskog nacionalizma. Ali i o osveti jednog fanatika koji je čitavog života verovao u nasilje, nad svojim nekadašnjim sledbenicima, koji su bili dovoljno pametni da izaberu put diplomatije“, piše Tagespost.