Srbija napreduje ka EU, ali i u NATO?

U trenutku kada se u Sarajevu održava konferencija posvećena Zapadnom Balkanu, pod nazivom: „Progres, stagnacija ili regresija?“, iz briselskog Centra za evropske političke studije (CEPS) poručuju da se ne radi o pitanju „ili“, već da su sve tri pomenute faze primetne među zapadnobalkanskim zemljama.

„Hrvatska i Srbija napreduju. Bosna i Hercegovina stagnira, a po informacijama koje dobijamo, situacija u Albaniji i Makedoniji se možda može okarakterisati i kao regresija“, kaže za Dojče vele analitičar CEPS-a zadužen za pitanja proširenja EU, Majkl Emerson.

Hrvatska koja se nalazi pred samim ulaskom u Evropsku uniju, kao i napredak Srbije na tom putu, bitni su elementi na osnovu kojih bi trebalo pokrenuti ceo region u istom pravcu, kaže Emerson:

„Mora se reći da je ostatak regiona, od BiH pa do Albanije, Kosova i Makedonije, više problematičan od slučajeva Hrvatske i Srbije. Zato će biti potrebno dosta evropske pažnje, ali i pozitivnog političkog razvoja u samim zemljama kako bi se proces evrointegracija napredovao.“

Od Srbije niko neće zahtevati i članstvo u NATO

I dok su gotovo sve zemlje Istočne i Centralne Evrope pre ulaska u EU postale i članice NATO, izvesno je da pored evrointegracionih uslova vezanih za reforme unutar zemlje, saradnju sa Tribunlaom u Hagu, ali i, kako u Briselu definišu „normalizaciju odnosa sa Kosovom“, od Srbije niko neće zahtevati i članstvo u Alijansi. To pitanje je ipak, u trenutku održavanja strateške konferencije NATO i partnerskih zemalja u Beogradu, izazvalo mnogobrojne reakcije.

U Centru za evropske političke studije kažu Srbija iza sebe ima tešku istoriju, da su razumljiva različita reagovanja ljudi, ali i da je povodom pitanja, kao što je članstvo u NATO, potrebno da se stvari „slegnu“ i da se postigne više konsenzusa.

„Srbija stabilno napreduje ka punom uključenju i u EU i u NATO“, kaže za Dojče vele Majkl Emerson.

Istraga na Kosovu, bez uplitanja diplomatije

Kao jedan od pozitivnih razvoja događaja u EU, ali i regionu, Emerson za Dojče vele navodi i formiranje evropskog specijalnog tima za istragu i eventualno dalje procesuiranje navoda o zločinima na Kosovu, koje je specijalni izvestilac Saveta Evrope, Dik Marti izneo u svom izveštaju:

„Sada imamo eksplicitan potez EU. To je za pohvalu. Koliki će efekat biti - to ostaje da se vidi, delom zbog dugog vremenskog perioda koji je protekao od navodnih zločina i zbog nestanka forenzičkih dokaza i sl.“

Majkl Emerson zaključuje da tim tužitelja i istražilaca, koji će delom biti bazirani u Prištini, a delom u Briselu, mora da počne profesionalnu i tehničku istragu, nezavisnu od svakog uplitanja politike ili diplomatije.

Autorka Marina Maksimović, Brisel
Odgovorni urednik: Ivan Đerković