Srbija: Obezbeđenje ili paravojska?

Na sastanku republičkih, pokrajinskih i gradskih zvaničnika, zatim predstavnika policije, tužilaštava i pravosuđa, zaključeno je da tim zakonom treba jasno da se precizira da osobe koje imaju kriminalni dosije ili protiv kojih se vodi krivični postupak ne mogu da se bave fizičko-tehničkim obezbeđenjem objekata.

„Ovaj događaj je kap koja je prelila čašu u tom smislu kada se napadne jedna javna ličnost na ovakav način, dakle kada nasilnici ne zaziru ni od toga da napadnu nekoga za koga znaju da će reakcija javnosti biti izuzetno intenzivna, onda niko nije siguran“, objašnjavao je pokrajinski premijer Bojan Pajtić zašto se tek sada uvode ovakva rešenja.

I policajci ilegalno rade u obezbeđenju

Koliko u Srbiji zaista ima agencija za obezbeđenje lica i objekata, sa koliko pripadnika i koliko su oni naoružani – o tome zvaničan podatak ne postoji, ali postoje pretpostavke da je reč o ozbiljno naoružanoj sili.

„Koriste se pojedine slabosti Zakona o oružju i municiji, zbog čega imamo slučajeve da pojedini pripadnici obezbeđenja nose oružje“, kaže Stevan Krstić, zamenik načelnika novosadske policije.

Iako ne bi smeli, u takvim agencijama rade i policajci: „Mi raspolažemo takođe operativnim saznanjima da se pojedini policijski službenici bave ovim poslom i, kada dođemo do konkretnih saznanja, preduzimamo odgovarajuće mere jer je Zakonom o policiji jasno definisano da policijski službenici ne smeju da se bave drugim poslom.“

Lider Lige socijaldemokrata Vojvodine Nenad Čanak je čak rekao da su agencije za obezbeđenje postale „legla kriminalaca, ološa i narkodilera, preko kojih se direktno vrše reketiranje, iznude i prebijanje ljudi“.

„Evo, mi smo tu da vas zaštitimo“

Novinarka Ana Lalić, koja se godinama bavi ovom temom, i koja je dobijala brojne pretnje i uvrede upravo od pripadnika agencija za obezbeđenje, smatra da je problem pre svega u nedostatku volje nadležnih i u ukupnoj atmosferi u društvu: „Posedovanje vatrenog oružja uglavnom se završava na tome što se izrekne uslovna osuda. A pištolj u Novom Sadu možete kupiti za 50 evra na ulici.“

Ana Lalić za Dojče vele kaže da je javna tajna na koji način pripadnici agencija za obezbeđenje nude svoje „usluge“: „U nekoliko slučajeva, koji su takođe poznati u Novom Sadu a verujem i policiji i vlastima, događalo se upravo to da trojica mladića – svi od ranije poznati policiji – uđu u lokal, demoliraju vam kafanu, naprave štetu od nekoliko hiljada evra i onda vas potapšu po ramenu i kažu: 'Eto, vidite da vam treba obezbeđenje. Evo, mi smo tu da vas zaštitimo’.“

Sada ostaje da vidimo da li će zakonom ubrzo biti regulisan rad agencija za obezbeđenje, čiji su vlasnici, kao što smo videli u nedavnoj aferi „Balkanski ratnik“, bili i narkodileri.

Autor: Dinko Gruhonjić, Novi Sad

Odg. urednik: Nemanja Rujević