"Srbija posle ratova" predstavljena u Berlinu

Ovaj zbornik radova na nemačkom jeziku u Berlinu su predstavili njegovi urednici Jens Beker i Ahim Engelberg. Hoće li diktatorova smrt konačno omogućiti suočavanje s prošlošću? Autori iz Nemačke i Srbije u, delom kontroverznim, člancima pišu o razlozima političke razgradnje zemlje i izgledima za njeno demokratsko približavanje Europi. Među korice je zavirio i s jednim od urednika izdanja razgovarao Goran Goić.

"Publicistička premijera"

"Srbija posle ratova" je publicistička premijera na nemačkom govornom području. Tu su prvi put objedinjeni delom suprotni pogledi na društveno-političku i ekonomsku sadašnjost Srbije kao i njena istorijska uporišta, posebno novija. Autori članaka su najvrsniji nemački poznavaoci prilika na Balkanu, ali i vodeći srpski intelektualci – od Alekse Đilasa i Latinke Perović do Dragana Velikića i Sonje Biserko.

"Nastojali smo da sačinimo mešavinu novinarskih,naučnih i umetničkih radova", ističe jedan od urednika izdanja, Ahim Engelberg. Unutrašnja politička kriza u Srbiji od osamdesetih godina do danas, ubistvo Zorana Đinđića i njegove posledice, srpska iskustva sa Evropom, moć i nemoć civilnog društva, kočnice modernizacije, te dug i mukotrpan put uspostavljanja pravne demokratske države - neki su od predmeta analize.

Srbija je sastavni deo Evrope

"Problem je u tome što se trenutno čini da je budućnost (Srbije) predodređena: Kosovo postaje nezavisno, a posle toga sve ide u pravcu Evropske unije. No, budućnost je otvorena i mi zato ne dajemo odgovore, nego postavljamo pitanja - u nadi da se radi o pravim pitanjima", kaže Engelberg. U većem delu knjige se razmatraju izgledi za približavanje Srbije Evropi, polazeći od toga "da je Srbija s jedne strane već u Evropi, a s druge - tek na putu u Evropu. I koliko god se autori međusobno razlikovali, svi su mišljenja da je Srbija sastavni deo Evrope ili to mora postati.

Ekonomski oporavak pa "suočavanje s prošlošću"

Zajednički je i stav prema kome će za budućnost biti odlučujuće do koje će se mere Srbi, ali i kosovski Albanci u ujedinjenoj Evropi osjećati kao kod kuće i kakve će šanse tamo dobiti. Hoće li tada konačno biti moguće i bespoštedno suočavanje s prošlošću? "Možemo biti sigurni da će u Srbiji doći do suočavanja s prošlošću, samo je pitanje: kada? Nekih pokušaja kroz film i umetnost već ima. Ali, bojim se da će za dublje zadiranje u taj problem prethodno biti nužan ekonomski oporavak zemlje", zaključuje Engelberg.

„Srbija posle ratova“ (orig. "Serbien nach den Kriegen"), izdavači Jens Beker i Ahim Engelberg, (herausgegeben von Jens Becker und Achim Engelberg), Edition Suhrkamp 2482, Frankfurt am Main, 2008 (ISBN 978-3-518-12482-6)