Srbija – prilika za Dojče telekom?

Šef Dojče telekoma, Rene Oberman, saopštio je investitorima da nema smisla kupovati konkurenciju u zemljama ubrzanog industrijskog razvoja, u kojima taj koncern ionako nije prisutan; Telekom će radije da pokuša da učvrsti svoje pozicije u zemljama u kojima je već prisutan na tržištu.

Dve nedelje posle te izjave, prva takva prilika se ukazala u – Srbiji. Tamošnja vlada prodaje 40 odsto ove telekomunikacione kompanije – polovinu od 80 odsto čiji je vlasnik preko PTT Srbija (20 odsto je u vlasništvu grčke kompanije OTE čiji je većinski vlasnik, opet, nemački Telekom). Analitičari procenjuju vrednost ovog paketa na jednu do dve milijarde evra.

„Telekom Srbija se uklapa u našu strategiju kupovine firmi“, rekao je jedan portparol nemačkog Telekoma. On, doduše, nije želeo da iznese konkretnije informacije o namerama svog koncerna koji posluje u devet zamalja regiona, između ostalog u Grčkoj, Albaniji, Rumuniji, Crnoj Gori i Hrvatskoj. Uopšte, istočna Evropa je – posle SAD – drugo po važnosti strano tržište za nemački Telekom, otkako je njegovih 30 odsto 2009. prodato grčkoj kompaniji OTE. Kao drugi interesenti za Telekom Srbija u srpskim medijima se navode Frans telekom i egipatski Oraskom.

Zemlje južne i istočne Evrope, za razliku od prezasićenog tržišta telekomunikacija kao što su Nemačka, Francuska ili Velika Britanija, nude veće šanse za rast. S druge strane, njihova tržišta su relativno mala. Prošle godine, nemači Telekom je u tim zemljama ostvario 15 odsto zarade. Rene Oberman polaže velike nade u poslove sa mobilnom telefonijom ili postavljanjem mreže za brzi internet, bilo preko mobilne ili preko fiksne telefonske mreže. Osim toga, on bi voleo da zaradi i po koji evro „sa strane“ uz pomoć proizvoda kao što su internet-televizija ili služba za oglašavanje ImobilienSkaut. No, zemlje jugoistočne Evrope su teško pogođene ekonomskom krizom pa se tamo u doglednoj budućnosti ne može očekivati ubrzan poslovni rast.

U nastavku:

Ko je zapravo Rene Oberman?

Oberman („Onaj gornji“)

Rene Oberman (rođen 1963.) je prava slika menadžerske karijere o kojoj sanja većina mladih Nemaca:

Oberman je kao 23-godišnjak, od škole imao samo srednju ekonomsku (učenika u privredi, završenu u BMV-u). Počinje sa studijama ekonomije; sa jednim ortakom osniva svoju prvu firmu: „ABC Rufsysteme“ – kasnije preimenovana u ABC Telekom. Rukovodeći se odličnim „njuhom“ za novo tržište, kao jedan od prvih u Nemačkoj stiče status provajdera mobilne telefonije; posle fuzije sa firmom Hačinson i nekoliko godina provedenih na mestu šefa uprave novog preduzeća, sasvim prepušta „ABC“ Hačinsonu i prelazi u „T-Mobile Dojčland“, ponovo kao glavni šef; na tom putu mu je svesrdnu pomoć pružao izvesni Kaj-Uve Rike, prijatelj iz vremena zajedničkog rada u Udruženju za telekomunikacione usluge AMT; bilo je to 2000-te - do važne funkcije u vlasničkoj firmi „Dojče telekom“ tada je već bio udaljen samo korak. Tu je najpre 2002. postao član uprave i šef odeljenja „T-Mobile international“, da bi 2006. konačno stupio na čelo „Dojče telekoma“ – i tu odmenio svog prijatelja i patrona Rikea.

Najveći problem u karijeri imao je odmah po preuzimanju „DT“-a, jer je Kaj-Uve Rike izgubio veliki broj pretplatnika. Oberman je najavio drastične mere štednje i otpuštanje i do 80.000 radnika; sindikat je na to počeo sa protestima koji su trajali više nedelja i završili se prebacivanjem 50.000 radnika u sektor uslužne delatnosti.

Od devedesetih godina, prati ga nadimak „buldožer“ koji je stekao zbog svog neumoljivog stila u poslovanju i arogantnog ponašanja (list „Virtšaftsvohe“ ga je svojevremeno nazvao „kapitalistom iz udžbenika“); kasnije je – zbog rimovanja sa prezimenom (i karakterom) – dobio i nadimak „doberman“. U to će teško poverovati oni koji ga vide prvi put, jer, i pored markantnog izgleda, govori relativno tiho i blago. Svoje dobre veze sa javnim servisima učvrstio je brakom sa jednom od najpoznatijih voditeljki nemačkih polit-tv-diskusija, Majbrit Ilner (zbog koje je napustio prvu suprugu sa kojom je imao dvoje dece).

Pripremio: Saša Bojić / Zidojče cajtung

Odgovorni urednik: Ivan Đerković