Srbija promenila svoju sliku u Evropi

Puno pohvala na račun Srbije moglo se čuti u Dablinu na konferenciji posvećenoj desetogodišnjici Solunskog samita EU-Zapadni Balkan: „Ogroman uspeh“, „Napredak veći od očekivanog“, „Promena imidža zemlje“, sve su to bili komentari evropskih i regionalnih zvaničnika kada je se radi o putu Srbije. Zemlja je izneta kao primer drastičnih promena u poslednjoj dekadi što pokazuje i transformativnu moć procesa proširenja, koju u Evropskoj uniji vide kao jednu od najuspešnijih svojih politika.

Sporazum Beograda i Prištine za ministra spoljnih poslova Slovačke, Miroslava Lajčaka je „istorijska stvar“.„Pobedilo je razum i odgovornost, što nije često slučaj u tom regionu“, kaže Lajčak i dodaje: „Ostaje domaći zadatak za Srbiju i Kosovo da primene dogovoreno. Što se EU tiče naša je odgovornost je da pokažemo istu pamet i da reagujemo adekvatno, a to je da Srbija dobije datum za početak pregovora o pristupanju, a Kosovo krene ka Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju. To je istorijski trenutak na koji obe strane moraju da reaguju adekvatno.“

Gde smo?

Pre deset godina Solunski Samit EU Zapadni Balkan bio je označen kao „prekretnica“ u odnosima Unije i zemalja ovog regiona koje su tada dobile dve poruke: da je perspektiva članstva realna za sve i da mapa EU nije zaokružena bez tog regiona. „Dokle ćete stići i kolko brzo zavisi od vas“, rekao je Kris Paten, tadašnji komesar spoljnih poslova EU. Gde smo na tom putu danas pokušali su da odgovore sadašnji komesar za proširenje Štefan File, i drugi zvaničnici i eksperti EU i Zapadnog Balkana okupljeni na konferenciji u Dablinu:

„Evropska perspektiva koja je obećana pre deset godina veoma živa. Pozivam vlade i opozicije zemalja u procesu proširenja da evropsku agendu uzmu kao osnovu zajedničkih napora, jer što je jači konsenzus o evropskim poslovima u jednoj zemlji to se brže ta zemlja kreće ka EU. Evropska agenda ne sme da bude zanemarena zbog nacionalne, niti bi trebalo da postoje opravdanja kao što je pozivanje na „zamor od proširenja“, dok se istovremeno reformski procesi kod kuće odugovlače“, poručio je File.

U Dablinu su pre svega Hrvatska, ali i Srbija ocenjene kao „uspešne priče“, a u tu grupu ubraja se i Crna Gora, za koju se kaže da nema većih problema na svom evrointegracionom putu. U grupu zemalja kod kojih je napredak u stagnaciji, iz unutrašnjih ili bilateralnih razloga, navode se Bosna i Hercegovina, Albanija i Makedonija.

I kako dalje?

Prelazak političke volje u praktična rešenja, put je unapred za zemlje Zapadnog Balkana. Istovremeno, nije tajna da se i sama Unija menja, da ona ne liči na onu od pre deset godina, i da se zajedno sa njenom dubljom integracijom, uslovljenom ekonomskom krizom, menjaju i očekivanja pa i sam evropski put budućih članica.

„Biće sve teže, ali toga se ne bi trebalo bojati već kod kuće stvoriti radni konsenzus“, poručuje šefica diplomatije Hrvatske Vesna Pusić i dodaje da je ulazak u EU interes svih zemalja regiona i to veći nego što to zemlje članice Unije mogu da pretpostave: „To je za nas stabilnost, sigurnost i šansa uprkos svim poteškoćama koje EU ima. Šansa je za ekonomski razvoj i prelazak sa profita od nefunkcionalnosti institucija i zakona na profit nastao iz vlastite uspešnosti i konkurentnosti.“

U Dablinu je još jednom ponovljena i poruka iz Soluna od pre deset godina, a ona glasi da ujedinjenje Evrope nije završeno bez integracije Zapadnog Balkana, a da je put proširenja pun velikih izazova, ali i još većih mogućnosti za napredak evropskog kontinenta.

Autorka: Marina Maksimović, Dablin

Odgovorni urednik: Ivan Đerković