Srbija – skriveni favorit na Mundijalu

„Bitka na vodi - bez golova“ – naslov je teksta objavljenog u Frankfurter algemajne cajtungu, a u malom uvodu piše i da je utakmica Nemačke protiv Bosne i Hercegovine bila zapravo generalna proba za duel sa Srbijom – jer BiH i Srbija „neguju sličnu kulturu igre“. „Lilo je kao iz kabla, bez pauze. Propast sveta u Kufštajnu, gde u boljim vremenima Alpi u junu obično pokazuju svoje sunčano lice. U kufštajnskoj areni, u kojoj publiku inače zabavlja lokalni trećeligaški klub, reprezentacije Poljske i Srbije su prkosile katastrofalnom vremenu. Bio je to susret koga će se sećati samo 3000 gledalaca koji su u kabanicama prisustvovali pokušajima da se u blatištu igra fudbal. Radomir Antić, selektor srpske reprezentacije, četvrtaste brade i stisnutih očiju pod kapuljačom, izgledao je kao kapetan koji je prošao mnoge orkane na pučini, pa zato ume da dovede svoju posadu do sigurnih obala. Zato je i istakao da mu je važno da nije bilo povređenih.

To je Antićevoj ekipi uspelo tako što je kapiten Dejan Stanković morao da stisne zube nakon što su ga odmah žestoko napala čak tri Poljaka. Navodno najteži protivnik Nemačke u grupi D još čeka na svoj prvi gol u test-utakmicama pred odlazak u Johanesburg. Iznenađujući poraz od 0:1 protiv Novog Zelanda i 0:0 protiv Poljaka koji se nisu ni kvalifikovali za Mundijal, znače samo da bi u Beogradu protiv Kameruna trebalo konačno da padne i neki gol.

No, ono na šta Nemci moraju da pripaze jesu krilni igrači Srbije. Pre svega Krasić sa svojim žestokim i brzim driblinzima na desnoj i Jovanović sa svojim prodorima ka golu na levoj strani, opasni su za svačiju odbranu. Za njima nadiru Tošić i Mrđa, a u i veznom redu i odbrani Srbija ima igrače solidne klase: kapitena Stankovića, koga su u Kufštajnu protivnički igrači dobro išutirali, tu je i Kuzmanović, a odbrambeni igrači Subotić i Luković su samo na početku ispoljili nesigurnost, da bi kasnije učvrstili svoju igru. Unekoliko su podbacili samo u odbrani Kolarov koji uglavnom nije uspeo da ulovi Blašćikovskog, kao i rezervni golman Isailović, kome je iskliznulo nekoliko lopti. Golman iz standardne postave Stojković, koji je ušao u 46. minutu, bio je snažna podrška svom timu“.

U nastavku:

Srbija u ovoj fazi priprema još nije u formi

Srbija u ovoj fazi priprema još nije u formi

„Srbi na ovom Mundijalu važe za favorite iz potaje“, piše Fajnenšl tajms dojčland: „ali, nisu bili ubedljivi protiv Poljaka. Oni za to krive loše vreme. (...) No, test je ipak doneo neka saznanja. Nakon što je Pantelić u napadu zamenio Nikolu Žigića, Srbija je zaigrala bolje i sa više varijacija, a pojačala je i igru preko krila“.

A list Velt piše: „Šta god se dešavalo narednih nedelja, fudbaleri Srbije već mogu da se podiče da su ušli u istoriju: usrećili su stanovnike jedne male ostrvske države na drugom kraju sveta.

Novozelandski trener Riki Herbert je posle pobede od 1:0 nad Srbijom rekao: „Ovo je najveća pobeda u našoj fudbalskoj istoriji“. Ta rečenica svedoči

1) da je fudbalska istorija Novog Zelanda skromna

2) da se Srbija visoko kotira – za mnoge je reč o „skirvenom favoritu“ Mundijala

3) da u ovoj fazi Srbija nije u formi.

Za ponositi balkanski narod ovo je treće učešće na jednom Svetskom prvenstvu od dezintegracije Jugoslavije pre 20 godina. (...) Iz Beograda se vlada nad ne više od 7,5 miliona ljudi; no, među njima ima dovoljno onih koji dobro igraju fudbal, tako da su se u kvalifikacijama za SP pokazali mnogo ubedljivijim od Francuza. A tu je i trener Radomir Antić, koji na svoje tehnički, ionako besprekorne fudbalere, ume da prenese svoj entuzijazam i taktičku oštrinu od kojih ova ekipa u dobrim danima ume da napravi pravi spektakl“, piše dalje Velt, i nastavlja:

„Na prvom nastupu na SP sa sopstvenim grbom i sopstvenom himnom, prolaz u osminu finala za Srbiju predstavlja – obavezu. Nemcima, koji su favoriti u grupi, iskazuju veliko poštovanje, ali ih se ni najmanje ne plaše. (...) Novo samopouzdanje (srpske ekipe) vidi se po britkom ofanzivnom stilu igre. Za red u odbrani zadužen je Nemanja Vidić, koji je već godinama jedan od najboljih bekova sveta; tu je impozantni odbrambeni red sa Branislavom Ivanovićem, Aleksandrom Kolarovim (koga Žoze Murinjo želi da dovede u Real iz Lacija) ili Neven Subotić, dok napred vreba Žigić, sa 202 cm najviši igrač ovog Mundijala. Duele u igri glavom dobija i bez skakanja uvis, dok je u baratanju loptom izuzetno spretan. Sada se nada da će njegov uticaj na događaje u Južnoafričkoj Republici biti srazmeran njegovoj visini..“

Pripremio: Saša Bojić

Odgovorni urednik: Ivan Đerković