Srbija: Svi bi na skener

Rendgen dijagnostika spada u red najiskorisljtivijih procedura u dijagnostičkom procesu. Za vreme rendgenskog pregleda pacijent primi određenu dozu zračenja, što lekare primorava da se strogo pridržavaju procedure prema tačno određenim indikacijama. Međutim, mnogi pacijenti rendgen dijagnostikovanje oboljenja doživljavaju kao - metodu lečenja.

Bez obzira na tegobe, oni su zadovoljni kada dobiju uput za snimanje, a naročito kad saznaju da će im biti odrađena „najpopularnija“ dijagnostička metoda - skener (CT ). U imućnijim krugovima odlazak na multislajs skener postao je gotovo stvar prestiža, jer taj aparat, kako kažu, „nema šta ne vidi“. Ipak, najviše pacijenata se „zadovolji“ klasičnim pregledom.

„Uvek insistiram da me pošalje na snimanje“

Penzioner iz Kragujevca Miroljub Milutinović, kome je pre šest godina operisano debelo crevo, tvrdi da je rendgen dijagnostika jedini način da se precizno prati tok njegove bolesti:

„Zbog prirode moje bolesti, primoran sam da često idem na snimanja. U početku bolesti dobijao sam uput da radim skener jednom godišnje, a kasnije i ređe. Odlučio sam da na preglede odlazim na četiri meseca i ta dodatna snimanja obavljam u privatnoj ordinaciji. Iako sam upozoren na štetnost zračenja, ja jednostavno moram da imam uvid u kojoj fazi je moja bolest, a to bez rendgena nije moguće“, kaže Miroljub Milutinović.

Kragujevčanka Milijana Pavlović još uvek nije završila radni vek, ali problemi sa kostima joj odlazak na posao čine gotovo nemogućim. Milijana kaže da su joj lekari često govorili da za lečenje određenih bolesti nisu potrebna snimanja, ali ona, kako kaže, ne veruje rečima, već samo rendgen snimcima:

„Bolovi u kostima su strahoviti. Svakodnevno se javljaju na drugom mestu i imam utisak da mi kosti trule. Redovno posećujem svog izabranog lekara. On započne lečenje, ali ja uvek insistiram da me pošalje na snimanje jer sam samo sa snimkom spokojna da su mi kosti u redu“, kaže Milijana Pavlović.

Preterano zračenje

Ne postoji tačna mera koliko puta bi pacijent mogao da snimi pluća u toku godine. Međutim, u širim dijagnostičkim metodama, doza zračenja koju pacijent primi u toku pregleda može da dostigne dozvoljeni nivo za šest meseci do godinu dana, upozorava radiolog i asistent na Medicinskog fakultetu u Kragujevcu, dr Radiša Vojinović.

„Ima pacijenata koji vrlo često, bez preke potrebe i bez medicinskih indikacija dolaze na snimanja, zrače se i primaju mnogo veću dozu zračenja od dozvoljene. Uglavnom se radi o starijoj populaciji i ženama. Kad god je to moguće, treba izbegavati ovakve preglede ili ih raditi što ređe ili sa prekidom od nekoliko meseci. Postoje manje štetni dijagnostički modaliteti kao što su ultrazvuk ili magnetna rezonanca, pa čak i pregled iskusnog lekara - kliničara, koji bi sasvim sigurno do dijagnoze došao na jednostavniji i manje štetan način po pacijenta”, kaže dr Radiša Vojinović.

U Centru za radiologiju Kliničkog centra u Kragujevcu u toku godine se uradi oko pedeset hiljada klasičnih radioloških pregleda, oko 17.000 skenerskih i oko tri hiljade multislajs pregleda. Prema statističkim podacima Doma zdravlja Kragujevac, u ustanovama primarne zdravstvene zaštite uput za snimanje godišnje dobije gotovo petina od ukupnog broja stanovništva Kragujevca.

U Srbiji ne postoji „karton zračenja“ pacijanata

Portparolka Doma zdravlja Kragujevac, dr Gordana Damjanović, kaže za Dojče vele da je u poslednje tri godine primetan porast broja radioloških pregleda, dok broj pacijenata sa ponovljenom radiološkom dijagnostikom čini petnaest odsto ukupnog broja osiguranika u ovoj ustanovi, dodaje doktorka Damjanović.

„Prema zvaničnim podacima, tokom 2008. godine u našim ustanovama, na nivou primarne zdravstvene zaštite, izvršeno je preko 27.300 radioloških pregleda, što je znatno više u odnosu na godišnji plan od 23.150 pregleda. Trend rasta nastavljen je i u 2009. godini. Od 29.000 planiranih radioloških usluga, izvršeno je oko 31.500. U odnosu na ukupan broj osiguranika, broj pacijenata sa ponovljenom radiološkom dijagnostikom je, ipak manji, a najčešće se radi o onkološkim bolesnicima ili pacijentima koji se pripremaju za hirurške intervencije”, kaže dr Gordana Damjanović.

U zdravstvenim ustanovama u Srbiji ne postoji „karton zračenja“ svakog pojedinačnog pacijenta. Najsigurnija zaštita od štetnih posledica je, kažu stručnjaci, neizlaganje zračenju bez stvarne potrebe za rendgenskim pregledima.

Autor: Miloš Santrač, Kragujevac

Odgovorni urednik: Ivan Đerković