Srbija u borbi protiv korupcije – opet…

Osim spornih privatizacija u firmama na koje je ukazala i Evropska komisija, poput Luke Beograd, Ce marketa, Sartida, Jugoremedije, spisak je proširen i na mahinacije u Novostima, Šinvozu, Zastavi elektro, Veterinarskom zavodu Zemun i Trudbeniku.

Nove vlasti od početka svog mandata najavljuju oštru borbu protiv korupcije u kojoj, kako tvrde, neće biti nedodirljivih. Kako je borba protiv korupcije od 5. oktobra prioritet svake vlasti, i kako u toj borbi do sada nije bilo previše uspeha, javnost je i dalje skeptična oko rezultata suočavanja sa korupcijom. Zabeležene su neka početna hapšenja, kao što su ona u aferi vezanoj za Agrobanku, ali to bar za sada nikoga nije ubedilo da se krenulo u ozbiljnu borbu protiv korupcije.

SNS i teret prošlosti

Nakon mnogo neuspešnih kampanja za borbu protiv korupcije teško je verovati da će ova najnovija kampanja biti nešto uspešnija od prethodnih, kaže za DW ekonomista Miroslav Prokopijević. Da bi ta borba bila uspešna nju mora voditi stranka čistih ruku, koja nije i sama učestvovala u korupciji u prošlosti. Prokopijević smatra da Srpska napredna stranka (SNS) nije takva stranka: „Oni imaju i političkog i svakog drugog lošeg bagaža, lošeg tereta, tako da je na osnovu toga teško reći da će oni moći tako nešto da izguraju“, kaže Prokopijević.

Vladimir Goati, direktor Transparency Srbija, sa druge strane za DW ističe da pripadnici SNS upravo time što nisu bili na visokim državnim položajima, koji bi im omogućili da stiču protivzakonitu korist, imaju šansu da nešto urade u borbi protiv korupcije: „Možda će oni stoga biti i nešto odlučniji. Jednostavno znaju da su izbori u nekom vremenu izvesni, a to znači da oni hoće da se prikažu što bolje i da identifikaciju grade na tome da su oni stranka borbe protiv korupcije. Ukoliko u tome uspeju, to bi za njih kao političku stranku bilo veoma značajno“, kaže Goati.

Koruptivni sistem opstaje?

Krupni biznis i politika su neraskidivo povezani u Srbiji i stoga se pred svaku antikoruptivnu kampanju postavlja jednostavno pitanje: koliko daleko će se ići, i da li će neko želeti da ispita i one koji se navode kao finansijeri stranaka? Tomislav Nikolić je svojevremeno priznao da su tajkuni poput Milana Beka i Miroslava Miškovića finansirali Srpsku radikalnu stranku (SRS), ali je u suštini finansiranje stranaka ostalo tajna. Miroslav Prokopijević smatra da će stoga mnogi i dalje ostati nedodirljivi u obračunu sa korupcijom:

„Cilj, čak i kada postoji ozbiljna kampanja, nije da se sruši čitav politički sistem. A on bi se srušio kad bi se ozbiljno pretresao jer je Srbija zemlja kriminala i korupcije na svim nivoima. Maksimum je stoga neka poznata faca, jedna ili dve, na koju padne izbor, koja bi se videla u istražnom zatvoru ili kasnije u Zabeli. To je maksimum, ali to nije borba protiv korupcije. To bi služilo samo da se zabašuri i da se ostavi sistem ovako koruptivan kakav jeste. Dakle, trenutno nema nijedne stvari na sceni, niti rešenosti, niti promene pravila igre, niti bilo čega što bi nagoveštavalo da bi ovo bila relativno ozbiljna kampanja. Kao što je, recimo, svojevremeno Gruzija prepolovila nivo korupcije jednom dosta ozbiljnom i osmišljenom kampanjom“, navodi Prokopijević.

„Imam sve razloge da budem pesimista“, napominje Vladimir Goati. „Tokom protekle četiri godine je na svakih mesec dana proglašavana borba protiv korupcije, pa se na kraju ništa nije dogodilo. Srbija je zbog toga po indeksu percepcije korupcije jedna od najkorumporanijih zemalja regiona“, dodaje Goati.

Autor: Ivica Petrović, Beograd
Odg. urednik: Nemanja Rujević