Srbija u (tajm-) autu...

Druga konferencija o islamu održana u Nemačkoj sa predstavnicima nemačke politike i islamskih zajednica u ovoj zemlji glavna je unutrašnjepolitička tema danas. Nije bilo konkretnih rezultata, ali dobro je da se razgovara, najopštiji je zaključak ove konferencije.

List «Lajpciger folkscajtung» ovako piše o tom događaju: «Ministar unutrašnjih poslova Šojble je ovde okupio tvrdolinijaše, liberale, feministkinje, sekularce, sunite, alevite, šiite. Takav skup moraju da prate zađevice, koje su tu u najboljem slučaju konstruktivna pojava. Ali, to je bolan proces bez koga se ne može. Učesnici bi oštru razmenu mišljenja trebalo da shvate kao šansu da daju islamu moderno lice – daleko od paralelnih svetova i generalnog sumnjičenja zbog terorizma. Onaj ko želi samo da islam postane državno priznata verska zajednica, promašio je mogućnosti integracije».

Berlinski Tagesšpigel piše: «Tačna je tvrdnja Volfganga Šojblea da se Nemačka više ne može zamisliti bez islama. On je – i na to može biti ponosan – dijalog sa muslimanima odveo dalje od svih slatkorečivih multikulti govornika iz redova Zelenih ili Socijaldemokrata. Ova konferencija, koja je zamišljena kao proces, ima i jedan rezultat. Ona je potvrdila saznanje da je upuštanje u sporove među kulturama korisnije od svih naduvanih govorancija o vodećoj kulturi».

A list «Landshuter cajtung/ Štraubinger tagblat» prenosi sledeći komentar: «Odnosi između većinskog društva na jednoj i islamskemanjine na drugoj strani ostaće teški. To je druga konferencija o islamu i potvrdila. Ministar unutrašnjih poslova Šojble, doduše, pokušava da širi optimizam. Dijalog, kaže, napreduje. Ali, razlike u mišljenjima su i dalje velike. Pitanje svih pitanja ostalo je otvoreno: jesu li muslimani u Nemačkoj spremni da postave Ustav iznad Kurana?»

To pitanje naposletku muči i Tursku, u kojoj je posle sudske odluke o poništavanju presedničkih izbora sada doneta odluka o održavanju prevremenih parlamentarnih izbora koji bi trebalo da izvedu zemlju iz krize.

Diseldorfski dnevnik «Handelsblat» to ovako komentariše: «Koliko god sumnjiva bila borba za vlast poslednjih dana, toliko je razuman rezultat do koga je dovela. Turska je pred novim izborima za parlament. Ti izbori će dovesti do nezaobilaznog raščišćavanja političkog odnosa snaga. I 85 godina po osnivanju Republike, zemlja se još bori za svoj identitet, pokušava da usaglasi islamske tradicije i sekularno državno uređenje, orijentalne korene i orijentaciju ka zapadu. Taj spor ne mogu da reše ni vojska ni ustavne sudije a izgleda da ne mogu ni turski birači».

Situaciju slično vidi i «Zidojče cajtung» koji piše: «Kada se u Turskoj rodi dete, u knjigu rođenih se u rubriku «veroispovest» upisuje: islam. Niko ne pita da li je za roditelje Muhamed prorok a Kuran otkrovenje, da li veruju u nekog drugog boga ili možda ni u jednog. Tako je 99 odsto Turaka zvanično muslimanske vere. Njihova država to tako hoće. To je ista država koja studentkinjama zabranjuje da na univerzitetima nose marame na glavi i u čijim školama se uči da je islam nazadna religija. Turska republika je slika protivrečnosti».

List «Frankfurter algemajne cajtung» se setio prve godišnjice prekida pregovora o stabilizaciji i pridruživanju između Srbije i Evropske unije: godina dana je prošla otkako je Komesar Evropske unije za proširenje Oli Ren rekao: pregovori će biti nastavljeni čim Ratko Mladić bude uhapšen i izručen Haškom tribunalu. U članku se iznosi kako je Srbija sada tamo gde je bila i onda, ako ne još i gore, kako je Crna Gora uznapredovala u pravcu Evropske unije otkako je samostalna država i kako Srbi evo već četvrti mesec po održavanju izbora čekaju da se formira nova vlada. Za to vreme, piše dalje list, niko neće da preuzme odgovornost za očekivani gubitak Kosova, u ministarstvima se ne donose nikakve odluke, važni projekti ne nepreduju i Srbija je u tajm-autu u odnosu na stvarnost. Autor opisuje kako je Koštunica izgleda zadovoljan i ulogom šefa «tehničke vlade», koji jednostavno izbegava donošenje neprijatnih odluka onda kada mu to odgovara pravdajući se kako nema mandat za tako nešto. Kao jedina svetla tačka za građane Srbije u ovom tekstu se pominju vizne olakšice koje će važiti i za njih – sa vladom ili bez nje.