Srbija zaslužuje pomoć Nemačke

Kosovo je u februaru obeležilo drugu godišnjicu svoje nezavisnosti, a berlinski političari i analitičari izjavili su da je nezavisnost Kosova nova realnost na Balkanskom poluostrvu i da Srbija mora da se pomiri sa tom činjenicom. Istovremeno poručili se da Kosovo i dalje treba da sarađuje sa Srbijom, jer samo tako može da profitira.

Nemački stručnjak za jugoistočnu Evropu i nekadašnji parlamentarac Johanes Jung je prokomentarisao: „Nadam se da će dalje približavanje Evropskoj uniji, kojem Srbija teži, biti prednost i za Kosovo. Kosovo kao samostalna država u ovom trenutku nam ne daje nimalo povoda da verujemo da se kreće u pravcu Evropske unije“, ocenio je Jung.

Posetu Jeremića omela ostavka predsednika Nemačke

Službeni Berlin pozdravio je usvajanje Deklaracije o osudi zločina u Srebrenici u parlamentu Srbije. Poručili su da je to prvi korak, nakon kojeg bi odmah trebao da usledi i drugi, i to izručenje Ratka Mladića Haškom tribunalu.

Početkom maja, u Berlinu je boravio potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić. Tokom petodnevne posete, Đelić je prisustvovao na više od 50 sastanaka, a glavni cilj njegove posete bilo je lobiranje da se odobravanje kandidature Srbije za članstvo u Evropskoj uniji nađe na dnevnom redu nemačkog parlamenta.

Predsednik Odbora za pitanja Evropske unije u nemačkom parlamentu Ginter Krihbaum je pred kraj Đelićeve posete izjavio: „Nemački parlament i Nemačka i dalje će partnerski i prijateljski pratiti Srbiju na njenom putu ka Evropskoj uniji. Uvereni smo da će do stabilnosti na Balkanu doći tek onda kada Srbija postane članica Evropske unije. Međutim, do tog momenta ima još mnogo posla, i to niko bolje ne zna od gospodina Đelića, jer je upravo on odgovoran za tu oblast. Mislim da je pri tome zaslužio našu pomoć“, rekao je Krihbaum.

Samo dve nedelje kasnije, u radnu posetu Berlinu doputovala je delegacija srpskog parlamenta. I parlamentarci su iskoristili svoju posetu da pokušaju da uvere nemačke poslanike da glasaju za prihvatanje kandidature Srbije za članstvo u Evropskoj uniji.

Istim povodom u Berlin je krajem meseca doputovao i ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić. Jednodnevni boravak ministra Jeremića omela je vest o iznenadnoj ostavci predsednika Nemačke Horsta Kelera koja je usledila upravo u momentu dok je ministar Jeremić razgovarao sa svojim nemačkim kolegom Gidom Vesterveleom o evropskoj budućnosti zapadnog Balkana.

Povlačenje VAC-a iz Srbije nije imalo negativne posledice

Nakon što je nemačka medijska grupacija VAC (WAZ) službeno objavila svoje povlačenje iz Srbije, srpski mediji su protiv VAC-a započeli negativnu propagandu. Direktor te medijske grupe Bodo Hombah je izjavio: „Ja ne znam šta se tu desilo. Ta tendencija stvaranja mitova oko našeg angažmana u Srbiji i ta sila nacionalističkih tonova koju nikada ne bih očekivao – cela ta situacija je razlog više da kažemo: Tamo gde nismo dobro došli, nećemo ni imati naše medije.“

Povlačenje VAC-a iz Srbije očigledno nije negativno uticalo na nemačko-srpske bilateralne odnose, jer je u Berlinu krajem avgusta, nakon četverogodišnje pauze, održan Poslovni savet Nemačke i Srbije. Srpska delegacija započela je tada pregovore sa deset novih nemačkih kompanija koji su pokazali interes da investiraju u srpsku privredu.

Istovremeno, nemački šef diplomatije Gido Vestervele otputovao je u svoju prvu zvaničnu posetu zemljama zapadnog Balkana. Njegov portparol Andreas Peške je izjavio: „Ovo ni u kom slučaju nije simbolična poseta. Svaka zemlja ima svoje težište i probleme o kojima će tokom susreta biti reči. Celokupni region sa svojom evropskom perspektivom, ali i svaka država pojedinačno, važna je tema naše spoljne politike.“

U Berlinu veliki broj azilanata iz Srbije

Otkako je državljanima Srbije krajem 2009. godine ukinut vizni režim, u Berlin svakodnevno stižu srpski Romi i podnose zahtev za azil. Među njima i Šeki, homoseksulac iz Niša.

„U Srbiji je Rom kao nacionalna manjina loša stvar, a još biti homoseksualac je još groznija stvar. Nemaš nikakva prava da se zaposliš. Otkako sam završio dizajnersku školu, gde god i u koji grad da ideš i tražiš posao, ne možeš naći. Smatraju te kao vanzemaljcem, a ne normalnim čovekom“, ispričao je Šeki za Dojče vele.

Proces obrade zahteva za azil traje najviše šest meseci, a šanse državljana Srbije da dobiju azil u Nemačkoj ravne su nuli. Iako su evropski zvaničnici pomenuli i mogućnost eventualne suspenzije bezviznog režima zbog tzv. „lažnih azilanata“, konkretnih sankcija nije bilo.

Pripremila Selma Filipović, Berlin

Odgovorni urednik: Ivan Đerković