Srbiji preti sudbina Makedonije

Švajcarski dnevnik Noje cirher cajtung piše da je Srbija razapeta „između Kosova i EU“ te da status kandidata za članstvo u Evropskoj uniji može da se pretvori u „trajno stanje“: „Status kandidata je, po hapšenju i izručenju Hagu Ratka Mladića i Gorana Hadžića, važio kao minimalni cilj vlade; ona je gajila nadu da će biti određen datum o početku pristupnih pregovora. Ali, Brisel taj datum uslovljava normalizacijom odnosa sa Kosovom. Pa i sam status kandidata će biti odobren samo ako Beograd ponovo pokrene dijalog sa Prištinom i ako mere predviđene tim dijalogom počne i da sprovodi. Pred izbore koji se održavaju na proleće, predsednik Srbije Boris Tadić i pored svega nastoji da najnoviji izveštaj Brisela o napretku Srbije predstavi kao uspeh“.

List prenosi da je Tadić izrazio ponos tim što je Srbija sprovela reforme koje je tražila Evropska komisija, posebno reformu pravosuđa, borbu protiv organizovanog kriminala i korupcije; on je rekao i da je Srbija vrlo voljna da – kao što to traži Komisija – nastavi dijalog sa Prištinom.

„Međutim, ta optimistička perspektiva“, piše dalje Noje cirher cajtung, „ne odražava mišljenje većine. Kada je reč o EU, kritički tonovi su sve glasniji. Prema poslednjim anketama, samo još 46 odsto Srba podržava pristup Evropskoj uniji. Tadićeva parola i Kosovo, i Evropska unija mnogima izgleda iluzorno. […] Ostaje da se vidi kako će Srbiji uspeti da istovremeno održi i pretenzije na Kosovo i pristup EU. Ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić rekao je da Srbija, i pored izveštaja iz Brisela, neće promeniti politiku prema Kosovu: za Srbiju su evropska integracija i Kosovo odvojene stvari. Brisel ne deli to gledište. Ako Srbija to bude ignorisala, preti joj sudbina Makedonije. Južni susedi su već šest godina kandidati za prijem u EU, ali zbog nerešenog spora sa Grčkom oko imena države, još uvek čekaju na početak pristupnih pregovora…“

Radost na Bliskom istoku, slede daleko teži problemi

Izraelski vojnik Gilad Šalit stigao je u Izrael, nakon pet godina provedenih u zarobljeništvu u pojasu Gaze. Istovremeno Izrael je oslobodio više od hiljadu palestinskih zatvorenika. To je najvažnija tema današnje nemačke štampe.

Badiše nojeste nahrihten (Karlsrue): „Diplomatska žurba svih učesnika iz kulisa daje povod nadi da će novi pregovori o miru na Bliskom istoku imati više uspeha nego dosadašnji. Vlada u Jerusalimu mora da iskoristi situaciju da bi izašla iz trenutne izolacije“.

Hanoverše algemajne cajtung (Hanover): „Evo šta je rezultat jučerašnjeg dana: politika Hamasa, politika nasilja, otmica i ucena – isplatila se. To će dati krila ekstremističkim snagama na palestinskoj strani. U tužan razvoj događaja koji prate ’arapsko proleće’ spada i činjenica da ni Palestinci i Izraelci ne izvlače korist od prelomnih situacija. Bliskoistočni sukob izgleda tako zabetonirano, da ne može da ga slomi ni oslobađanje Šalita.“

Noje osnabriker cajtung (Osnabrik): „Razmena Gilada Šalita za više od 1000 zarobljenih Palestinaca donela je radost na obe strane. Ali, slavlje skreće pažnju sa problema čije će rešavanje biti nesrazmerno teže. Izrael gradnjom novih stambenih naselja u Istočnom Jerusalimu stvara činjenično stanje od betona i čelika, stanje koje će predstavljati prepreku direktnim mirovnim pregovorima. Izrael zbog toga kritikuju čak i najveći prijatelji. […] Razmeni zarobljenika su prethodili naporni pregovori, i Izrael je oslobađanjem Palestinaca među kojima se nalaze i atentatori, platio visoku cenu. Ali, to su za premijera Netanijahua očigledno lakše posledice od onih koje mu prete ako prekine svoju dosadašnju politiku naseljavanja. Njegova strategija svedoči o kratkovidosti. Gradnjom naselja na spornim područjima, premijer samo cementira probleme koji će trajati generacijama.“

Donaukurir (Ingolštat): „Dobe vesti sa Bliskog istoka su retkost. Utoliko su potresnije slike povratka Gilada Šalita iz zarobljeništva u otadžbinu. No, na političkom planu ova razmena neće ništa promeniti; nema ni govora o popuštanju napetosti u bliskoistočnom sukobu. Naprotiv. Netanijahua je na odluku o razmeni zarobljenika, koja nije bila laka, doneo možda iz iz straha. U ovom trenutku, egipatska armija je pouzdan partner u pregovorima između Izraela i Hamasa. Nije jasno koliko će to potrajati s obzirom na velike promene u samom Egiptu.“

Pripremio: Saša Bojić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković