Srbijom zavladali nadrilekari, iscelitelji...

Slučajevi su brojni i raznovrsni. Od doktora Dabića iza koga se skrivao haški optuženik Radovan Karadžić, pa do hrvatskog iscelitelja Nenada Rosa, koji je od lakovernih pacijenata u Srbiji zaradio milion evra.

Razmere ovog fenomena su daleko veće u odnosu na ono što stiže do javnosti, ocenjuje u razgovoru za Dojče Vele Žarko Korać, psiholog i član Odbora za zdravlje i porodicu Skupštine Srbije. Osnovni razlog za veru u nadrilekare leži u tome da je Srbija samo delimično urbanizovano društvo. Naročito u seoskim sredinama postoji snažna vera u narodnu medicinu i razne kvazi-medicinske čudotvorce, kaže Korać:

„Ali i jedan drugi razlog je zdravstvena neprosvećenost. Ljudi nisu dovoljno upoznati sa dostignućima savremene medicine, nemaju veru u ta dostignuća, ona je negde udaljena od njih. Znači, postoji nešto što se zove zdravstveno obrazovanje, i ono na žalost nije u Srbiji na dovoljno visokom nivou. Mene ne teši to što taj problem imaju i mnoge druge zemlje. Deca bi praktično u školi, od samog početka, morala da uče da je medicina nauka, i da je lekar onaj koji se brine o zdravlju i savremena medicina a ne nadrilekari i vračare“.

Nadrilekari su "bučni i agresivni"

Posledice po zdravstveno stanje nacije su zbog toga veoma negativne, kaže za DW primarijus doktor Budimir Pavlović, istoričar medicine.

Javnost je, kaže on, spremna da kritikuje lekare i zdravstvene radnike, i to bi svakako trebalo raditi uvek kada ima razloga, ali sa druge strane ravnodušno posmatra aktivnosti nadrilekara. Ako se tome doda da su nadrilekari veoma bučni i agresivni, jasno je zašto dobijaju puno prostora za reklamu, smatra Pavlović:

„Jer nadrilekar ima para. Nadrilekar ima para da otkupi pola sata televizijske emisije, i da na toj televiziji priča i izvodi šta hoće. A lekar ne može, i ne treba da može, jer zna se ko ima pravo da govori o uspehu lekara“.

Pravosuđe ima presudnu ulogu

Žarko Korać ističe da ključnu ulogu u borbi protiv ovakvih pojava mora imati pravosuđe:

„Postoje zakonske odredbe koje kažnjavaju nadrilekarstvo i njih treba primenjivati u potpunosti. To je beskrupulozno zloupotrebljavanje tuđe nesreće, tuđe bolesti, i nikakve milosti što se toga tiče ne bih imao. Možda poneko od tih koji se bavi tim lečenjem zaista misli da pomaže, ali najveći broj njih su beskrupulozni šarlatani koji na tuđoj nesreći zarađuju pare“.

Nadrilekarstvo je ipak preplavilo srpske medije, pre svega elektronske. Žarko Korać kaže da ti mediji krše zakon zbog očitih finansijskih interesa, jer su u pitanju plaćeni termini. Time bi po njegovim rečima trebalo da se bavi Savet Republičke radiodifuzne agencije, koji se do sada stidljivo oglašavao povodom ovog pitanja.

autor: Ivica Petrović

odg. urednik: N. Jakovljević