Srećan Uskrs!

Po crkvenom učenju, Isus Hrist je raspet u petak, subotu je preležao u grobu, u Josifovom vrtu, a u nedelju zorom, osetio se snažan zemljotres i anđeo Božji sleteo je na grob. Stražari koji su čuvali grob, u strahu su popadali kao mrtvi, a Isus je vaskrsao.

Na Uskrs je, po verovanju, prvo Marija Magdalena srela Hrista, a potom se on ukazao i svojim učenicima. Samo učenik Toma, koji je bio odsutan, nije odmah poverovao da je Hristos uskrsnuo, pa je morao lično da se uveri. Otuda u narodu uzrečica: "Neverni Toma".

Ljudi se za ovaj praznik pozdravljaju sa: "Hristos vaskrese" i "Vaistinu vaskrese". Cela nedelja praznika zove se Svetla nedelja, a tada se pevaju radosne crkvene pesme.

Pokretan praznik

Na prvom Vaseljenskom saboru, u Nikeji 325. godine, odlučeno je da se Uskrs svuda praznuje istog dana, pošto se ispune tri uslova: posle prolećne ravnodnevice, prve nedelje posle jevrejske Pashe i posle prvog punog meseca.

Uskrs je pokretan praznik. Uvek se vezuje samo za nedelju i može "pasti" u razmaku od 35 dana - od 4. aprila do 8. maja po starom, Julijanskom kalendaru, odnosno od 22. marta do 25. aprila po novom, gregorijanskom računanju vremena.

"Pravda u Hristu uvek pobeđuje"

U Uskršnjoj poslanici, patrijarh srpski Irinej je pozvao sve pravoslavne vernike da srcem i dušom ostanu uz stradalni narod na Kosovu i Metohiji i svim krajevima gde pravoslavni stradaju zbog svog imena i vere i istakao da pravda u Hristu uvek pobeđuje. "Poslednja reč neće biti ljudska, već Božja. Utvrdimo svoj život u crkvi, na ljubavi i praštanju. Imajmo na umu da će Bog svima biti poslednji sudija i da će on meriti isključivo po merilima dobra, bogoljublja i čovekoljublja", rekao je patrijarh.

Irinej je istakao da zlo nastupa spektakularno, voli da se eksponira i napuni sve štampane i elektronske medije porukom "ja sam nepobedivo - život je besmislen jer ja u njemu vladam", ali da nečastivi ne shvata da Hrist svojom smrću pobeđuje smrt.

On je rekao da je Hrist smrću i vaskrsenjem pobedio ljudsku smrt i podario ljudima nepobedivu i neuništivu snagu kojoj ne mogu odoleti nikakve sile ovog sveta. "Ta se snaga ne ispoljava kao zlo - samoreklamom i svetskom bukom, naprotiv, ona se pojavljuje u miru, trpljenju i prividnim slabostima dece svetlosti", rekao je poglavar Srpske pravoslavne crkve.

Srpski patrijarh je svim pravoslavnim vernicima poželeo da Uskrs proslave radosni u slozi, miru i ljubavi. "U vaskrslome Hristu pravda uvek pobeđuje. Njime i u njemu ona će pobediti i u naše dane. Ako je vaskrsli Hristos sa nama i mi sa njim, onda ko će protiv nas? Sa ovim mislima i željama, mi vas pozdravljamo najradosnijim pozdravom: Hristos vaskrse - vaistinu vaskrse", rekao je srpski patrijarh Irinej.

Uskršnje poslanice pravoslavnih patrijarha

Povodom praznika Vaskrsenja Hristovog, poglavari pomesnih pravoslavnih crkava, kao i mnogi mitropoliti i episkopi, uputili su svojim vernicima posebnu poslanicu, prenosi Verska informativna agencija (VIA).

Carigradski i vaseljenski patrijarh Vartolomej pozvao je vernike da i pored "teškoća i patnji", koje su zahvatile svet, ne izgube nadu i hrabrost. "Vaskrsli Hristos potiskuje svaku tamu i strah, dolazi k nama i kada mu ne otvaramo vrata našeg srca. On nas poziva na mir, on nam šalje svoj mir. Snaga ljubavi, mira i Božje mudrosti prevazilaze svaki ljudski strah", naveo je patrijarh Vartolomej.

Jerusalimski patrijarh Teofil Treci napominje da će se "sionska majka svih crkava" i dalje zalagati za očuvanje pravoslavnog nasleđa kao i dobrih odnosa, saradnje i mira između naroda Svete zemlje i Bliskog istoka.

Moskovski patrijarh Kiril u svojoj poslanici konstatuje da se danas živi u vremenu u kome se sloboda neretko doživljava kao svedopustivost. "Mnogi misle da samo vlast i bogatstvo donose zdravlje i snagu; prava sloboda je ona u življenju s Bogom. Vernici treba radost Uskrsa da podele sa onima koji su u nevolji - bolesnicima, stradalnicima, zatvorenima, siromašnima, bednima", poručio je patrijarh Kiril.

Rumunski patrijarh Daniel se u svojoj poslanici na deset stranica posebno osvrće na značaj rimskog cara Konstanina i njegov Edikt iz 313. godine, čija se 1.700 godišnjica obeležava u svetu ove godine.

beta/ii/st