Srebrenica: kolika je krivica Holandije?

Štutgarter nahrihten: „Više od 20 godina posle genocida u Srebrenici, sud u Hagu u utorak odlučuje o odgovornosti Holandije. Porodice žrtava su tužile tu državu i sud je u prvoj instanci delimično presudio u njihovu korist. Civilni sud je 2014. proglasio Holandiju odgovornom za ubistvo 300 muškaraca koji su tada bili pod zaštitom holandskih Plavih šlemova. Bila je to prva presuda protiv države koja ima jedinice u UN za ratne zločine trećih lica.“

„Trebalo je da holandski vojnici UN tada zaštite bosansku enklavu Srebrenicu i hiljade izbeglica. No, u julu 1995. su se predali bez borbe kada su meto napale srpske jedinice. Vojnici pod komandom srpskog generala Ratka Mladića su posle toga ubili oko 8.000 muslimanskih muškaraca i mladića. Masakr u Srebrenici važi kao najteži genocid na evropskom tlu posle Drugog svetskog rata.“

„U prvoj instanci sud je kategorično odbacio optužbu da je Holandija odgovorna za pad enklave i smrt svih žrtava. No, jeste – da su vojnici protivzakonito potpomogli deportaciju više od 300 muškaraca sa područja koje su kontrolisali. Pri tome je, kako su sudije saopštile, već bilo signala da će  doći do masovnih streljanja. „Može se sa velikom sigurnošću poći od toga da bi ti muškarci ostali živi da su im holandski vojnici dopustili da ostanu u njihovom sektoru“, piše između ostalog u obrazloženju presude.

Na presudu su uložili žalbu i holandska država i porodice žrtava. One smatraju da je Holandija odgovorna za mnogo veći broj žrtava. U slučaju da bude proglašena krivom, Holandija bi morala da plati odštete.

Nastavak nepopularnih reformi

A austrijski dnevnik Standard piše o budućoj premijerki Srbije Ani Brnabić koja je „u nedelju najavila nastavak nepopularnih reformi koje je uveo njen prethodnik na funkciji Aleksandar Vučić, kako bi bila obezbeđena finansijska stabilnost zemlje (…) Vučić je krajem 2014. odlučio da uvede mere štednje koje su, između ostalog, predviđale smanjivanje plata u javnim službama kao i penzija. Mere štednje su donete u okviru trogodišnjeg sporazuma sa Međunarodnim monetarnim fondom koji važi do kraja ove godine. Prema Brnabićevoj, plate i penzije bi mogle da se povećaju ukolliko to ne ugrozi planirano smanjivanje javnih izdataka.“

Plati deo troškova studiranja, pa se iseli?

Internet-dnevnik Frankfurter rundšau piše o tome kako ogroman broj mladih ljudi napušta Balkan. „Sve zemlje jugoistočne Evrope, bilo da su u EU ili ne, bore se sa jakim odlivom mozgova. Iz Srbije, kako prenosi demograf Vladimir Greić, u poslednje dve decenije otišlo je oko 300.000 mladih ljudi koji su upravo završili neki vid obrazovanja, među njima je i 40.000 svršenih studenata (…) a u Hrvatskoj je ministar obrazovanja predložio da se od medicinara koji su napustili zemlju traži da vrate deo troška za studiranje.“

„Za razliku od zemalja EU, šest siromašnih bakanskih zemalja koje žele da pristupe EU, nemaju pristup velikim strukturnim fondovima EU koji bi trebalo da ujednače neravnotežu između bogatih i siromašnih zemalja Evrope. Zbog perspektive pristupa EU, one ne smeju da uvedu carine na robu iz EU. Tako se od njih – posebno u odnosu na Nemačku – nagomilava deficit: one nemaju sopstvenu proizvodnju i zato uvoze robu svih vrsta, od automobila i mobilnih telefona pa do paradajza i šibica. No, same ne mogu da ponude ni robu ni usluge koje bi mogle da prodaju, tj. izvezu. Deficit mogu da kompenzuju samo kreditima…“

Tenisove farme u Srbiji i Rusiji

„Tenis hoće da se dalje širi u Rusiji i Srbiji“, piše stručni časopis za poljoprivredu Agrarhojte o tome kako „Preduzeće Tenis stalno radi na svojoj ekspanziji, pa aktuelno planira gradnju jedne klanice u Rusiji, a i da investira u farme svinja u Srbiji“. „Kapacitet“ klanice u Rusiji „bi trebalo da bude 728.000 svinja godišnje, a investiciona suma bi trebalo da iznosi oko 90 miliona evra (…) „Tenis je i srpskoj vladi najavio interesovanje za iznajmljivanje jednog kvadratnog kilometra zemlje u pet srpskih opština i to na 30 godina kako bi tamo investirao u farme svinja“. Agrarhojte se poziva na „pisanje magazina Global meat news i srpskog ministra poljoprivrede Branislava Nedimovića“. „U Srbiji nema dovoljno svinja za klanje, ali uz pomoć Tenisa će se ta branša u Srbiji dalje razvijati, kaže ministar“.

„Angažovanje Tenisa u Srbiji je počelo dogovorom iz 2015. godine. Zato je Tenis prošle godine najavio da će sledeće godine investirati 300 miliona evra u svinjarstvo i klanje svinja u državi. Cilj mu je da se u Srbiji proizvodi tri miliona svinja (…) I u Nemačkoj Tenis i dalje popravlja svoju poziciju na tržištu“.

Priredio: Saša Bojić