Srpski bezvizni put ka Evropi

Prva važna odluka EU, u pravcu Srbije, odnosila se na viznu liberalizaciju. Još Sredinom jula Evropska komisija izašla je sa svojim preporukama za ukidanje viznog režima za građane Srbije, Makedonije i Crne Gore. Tada su pozdravljeni novi pasoši Srbije, ali je rečeno da mora da se reši pitanje izdavanja pasoša za građena sa Kosova.

Evropski parlament je u novembru doneo rezoluciju kojom se pozdravlja ukidanje viza za građane Srbije, Makedonije i Crne Gore. Slovenačka delegacije je predložila da datum za početak implementacije te odluke bude 19 decembar, a ne 1. januar 2010. godine.

Konačna odluka o ukidanju viznog režima doneta je 30. novembra na sastanku ministara unutrašnjih poslova EU. Evropski komesar za proširenje Oli Ren, čestitavši građanima Srbije na dobijanju bezviznog režima, tada je rekao:

„Ovo je veliki korak u evrointegracijama i nastavak puta evropeizacije vašeg društva. Vizna liberalizacija je sama po sebi cilj, ali i uslov za dalji napredak ka EU. Uskoro očekujemo i druge dobre vesti u procesu evrointegracija Srbije“.

Korak 2: Prelazni sporazum

Iako je Srbija jednostrano počela da primenjuje Prelazni trgovinski sporazum sa EU početkom 2009. godine, njegova puna primena, na insistiranje Holandije, zavisila je od saradnje Srbije sa Tribunalom u Hagu.

Tako je sredinom jula na ministarskom sastanku šefova diplomatija EU, 25 zemalja članica bilo spremno da dâ zeleno svetlo za odmrzavanje Trgovinskog sporazuma sa Srbijom, ali stav holandskog ministra spoljnih poslova Maksima Ferhagena bio je nepromenjen:

„Nema novog razvoja događaja kada je u pitanju holandski stav o primeni Prelaznog sporazuma sa Srbijom. Prilikom potpisivanja sporazuma, jednoglasno smo odlučili da Trgovinski ugovor deo neće stupiti na snagu ukoliko ne postoji puna saradnja Srbije sa tribunalom u Hagu. To za sada nije slučaj“.

Holandiju je na promenu stava pozivao Oli Ren; srpski zvaničnici su ponavljali da Srbija čini „apsolutno sve što je u njenoj moći“ kako bi uhapsila preostala dva haška begunca, ali to nije pomerilo stav Holandije. Čekao se izveštaj Serža Bramerca.

U tom izveštaju Bramerc ipak nije upotrebio reč „puna saradnja“ već da Srbija „čini sve što može u datom trenutku“. To je sada bilo dovoljno Holandiji za „zeleno svetlo“ za deblokadu Trgovinskog sporazuma. Puna implementacija Trgovinskog sporazuma počinje 1. janura 2010. godine.

Korak 3: kandidatura

Srbija je kandidaturu za EU podnela 22. decembra. Kako je ranije za Dojče vele rekao potpredsednik Vlade Božidar Đelić, očekuje se da će Španija, koja predsedava Unijom u narednih 6 meseci, staviti na dnevni red aplikaciju Srbije za kandidaturu, ali nikako pre proleća 2010. Tada će Srbija dobiti obiman upitnik, ističe Đelić i dodaje da su kolege iz Hrvatske, Makedonije i Crne Gore dostavile Srbiji pitanja koja je njima Evropska komisija postavljala.

„Predsednik Tadić je rekao u Stokholmu da bi najoptimističniji scenario bio da dobijemo status kandidata do kraja 2010. godine. Crna Gora, koja je podnela zahtev u decembru 2008. neće dobiti taj status ni sledeće godine. Dakle, njima će trebati dve godine. Ako mi to uradimo za jednu godinu – sjajno! Ako uradimo za 18 meseci – vrlo dobro!“

Đelić dodaje da bi sledeći korak bio dobijanje termina za pregovore. Zatim sledi ratifikacija u svim zemljama EU kojih će, smatra Đelić, tada biti 29 pošto se očekuje ulazak Islanda i Hrvatske. Potpredsednik Vlade dodaje da ne postoji jasna pravna odredba – da li Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju mora biti ratifikovan pre nego što uopšte bude dobijen status kandidata.

mm/sf/nr/dw