Srpski zanat – spajanje kraja sa krajem

Da Srbi tek u ovoj godini u punoj snazi osećaju negativne efekte svetske ekonomske krize, svedoči najnoviji zvanični podatak da više od pola miliona ljudi živi ispod granice siromaštva. Sociolog Jovo Bakić za Dojče vele kaže da Srbija „bitku sa siromaštvom“ vodi već 20 godina, a da je svetska ekonomska kriza samo dodatni udar na već krto stanje. Bakić dodaje da je nestabilna politička situacija u zemlji jedan od glavnih uzroka lošeg stanja u društvu: „Politika je generator loše privrede u Srbiji i jedan prilično veliki segment srpskog društva nije spreman da radi kako bi trebalo“, kaže Bakić.

Cene više, primanja niža

Prema poslednjim, zvanično objavljenim, podacima prosečna zarada u Srbiji je 33.955 dinara. Za pokriće prosečne potrošačke korpe potrebno je oko 38.000 dinara što je 1,13 prosečne zarade. Ova disproporcija je iz meseca u mesec sve veća, a građani su sve nezadovoljniji jer im se, kako kažu, život sveo na „jednostavne želje i preživljavanje od danas do sutra“.

„Uspevamo da živimo, da kupimo hranu, odeću, da odemo na odmor… I to je to. Ja spadam u one kojima i nije loše jer svi u porodici radimo, nema nezaposlenih“, rekla nam je jedna Beograđanka. Međutim, ima i krajnje nezadovoljnih: „Mislim da je iz dana u dan sve gore. Sve poskupljuje, a penzije i plate stagniraju“, kaže jedna sugađanka.

U cilju amortizovanja lošeg stanja, najugroženiji penzioneri su upravo ovih dana primili od države jednokratnu novčanu pomoć od 5.000 dinara što je nepunih 50 evra. Iako je iznos za ovdašnje cene gotovo simboličan, penzioneri kažu da je u nemaštini i to dobrodošlo.

Reforma socijalne pomoći

U Ministarstvu za rad i socijalnu politiku kažu da je borba protiv siromaštva prioritet te da od januara na snagu stupa novi zakon o socijalnoj zaštiti. Kako je za DW rekla pomoćnica ministra za rad Suzana Paunović, novim Zakonom biće povećan broj primalaca novčane socijalne pomoći za 60 odsto. „I ne samo to, planiramo u saradnji sa lokalnom samoupravom da kroz rebalans budžeta obezbedimo dodatna sredstva za kupovinu hrane za narodne kuhinje kako bi stanovništvo u najugroženijim opštinama u Srbiji bilo podmireno“, navodi Paunovićeva.

Najugroženije stanovništvo su deca, višečlane porodice i porodice sa invalidima. Država, kaže Gordana Paunović, aktivno učestvuje i na angažovanju rado sposobnih koji su trenutno socijalni slučajevi. „Zapravo čitava intencija novog Zakona o socijalnoj zaštiti nije da ljude drži na socijalnoj pomoći već, naprotiv, da u ovoj situaciji omogući da se neka teška životna situacija prevaziđe, a da oni koji su radno sposobni što pre svojim radom uspeju sebi da obezbede određena sredstva potrebna za život.“

Rešenje pravednije oporezivanje?

Jovo Bakić smatra da je bolji poreski sistem jedan od načina koji mogu da doprinesu boljoj socijalnoj klimi. „Trebalo bi, na prvom mestu, uvesti progresivno oporezivanje. Dakle, uvesti poreski sistem koji bi bio pravedniji nego sada. Takođe, veoma je važno napraviti socijalnu kartu sa vrlo preciznim okvirima kome se i kakva socijalna pomoć dodeljuje“, kaže Bakić.

Opštine na jugu Srbije su, već tradicionalno, najugroženije. Predstavnii nadležnog Ministarstva ne žele da daju prognoze da li će siromaštvo u Srbiji nastaviti negativan trend. Kako nam je rečeno, očekivanja su da će aktuelne kratkoročne i dugoročne mere dati rezultate.

Autorka: Svetlana Božić Krainčanić, Beograd

Odg. urednik: Nemanja Rujević