Srpsko-albanski „Medeni mesec“
20. avgust 2009.
„Pionirski poduhvat se isplatio, jer na kraju imamo jedan lep film“, kaže za Dojče vele Goran Paskaljević, reditelj prvog filma ostvarenog u albansko-srpskoj produkciji. Paskaljeviću je teško da govori u svom umetničkom delu, ali je činjenica da će film „Medeni mesec“ biti prikazan na svim velikim festivalima ove jeseni: u Veneciji, Torontu, Južnoj Koreji, Solunu...
Ekipa od 35 glumaca je film „Medeni mesec“ snimila u četiri države: Albaniji, Italiji, Srbiji i Mađarskoj. U centru pažnje su dve porodice, jedna iz Albanije, druga iz Srbije, koje su na Zapadu potražili bolju budućnost. Vrlo brzo međutim shvate da ni tamo nisu dobrodošli.
Goran Paskaljević tvrdi da je na početku i tokom snimanja bilo dosta poteškoća.
„Oni izgovaraju dijaloge na albanskom, pa sam morao svaki put kad urade scenu da je preslušam i da se konsultujem, pa da ponovo snimamo, ali smo se na kraju odlično sporazumevali. Čak sam naučio i nešto malo albanskog.“
Nacionalna pripadnost nije bitna
Glavne uloge poverene su iskusnim i talentovanim glumcima iz Srbije, Albanije i sa Kosova: Nebojši Milovanoviću, Jeleni Trkulji, Lazaru Ristovskom, Bujaru Lakou, Yllki Muji, Cunu Lajciu, Jozefu Shirokiju...
„Nacionalna pripadnost glumaca uopšte nije bila bitna, mada je moja ekipa (njih 12) iz Beograda u Albaniju došla sa nekim strahom, jer nisu znali kako će sve to da ispadne. Kao što znate, Albanci i Srbi, zbog dugogodišnje loše politike i svega što se dogodilo oko Kosova, naravno zaziru jedni od drugih.“
Iako je strah na početku bio vidljiv, posle mesec i po dana zajedničkog rada i snimanja sve je bilo u redu.
„Skoro patetično su se rastajali, sa suzama u očima. Zavoleli su se i poželeli da snimamo još neke zajedničke filmove.“
Nismo više „crne ovce“
Film „Medeni mesec“ ima i političku poruku, objašnjava scenarista Genc Permeti:
„Glavni protagonisti te dve priče predstavljaju i aspiracije dvaju naroda i celog regiona - da bude sastavni deo Evrope. Poruka je da mi jako dobro poznajemo Evropu i da smo sada počeli da upoznajemo i jedni druge. A koliko Evropa poznaje nas? Ono što mi želimo jeste da kažemo da smo deo te Evrope i da nismo građani drugog reda, koje treba mimoići. Nismo više oni s početka 90-tih, kada su nas gledali kao da smo evropske ’crne ovce’.“
Autor: Bahri Cani
Odgovorni urednik: Ivan Đerković