Srpskoj deci se zabranjuje „Boj na Kosovu“?

Iako iz Komisije i Ministarstva prosvete Kosova niko ne želi da priča dok se izveštaj zvanično ne objavi, delovi izveštaja su već dospeli u javnost. Tako su navodi da su pesme „Simonida“ Milana Rakića i drama „Boj na Kosovu“ Ljubomira Simovića problematičnog sadržaja, kao i neke lekcije iz istorije i geografije, izazvali buru negodovanja kod Srba. Ali ne misle svi tako.

Lekcije u skladu sa Ustavom Kosova

Portparol Kancelarije međunarodnog civilnog predstavnika na Kosovu (ICO) Endi Megafi za naš radio kaže da celu stvar treba posmatrati u svetlu napora kosovske vlade da omogući deci koja govore srpski jezik na Kosovu da uče na svom jeziku i po svojim nastavnim programima.

„Komisija je izvršila pregled i proveru svih udžbenika i nastavnog programa da bi videla da li su u skladu sa Ustavom Republike Kosova. Došli su do zaključka da neke stvari nisu u skladu sa odredbama Ustava i izneli su svoje preporuke da se izvrše izvesne izmene u nastavi. Bez da ulazimo preduboko u detalje možemo da kažemo da je ono što kosovska vlada čini pozitivna stvar i predstavlja iskazivanje odgovornosti“, kaže Megafi.

Pritisak na Srbe

Za Vesnu Jovanović, profesorku srpskog jezika i književnosti Srednje tehničke škole iz Parteša, to je, međutim, pritisak na srpske nastavnike na Kosovu: „Ovim postupkom Ministarstvo obrazovanja u Prištini jednostavno udara na naš nacionalni identitet, na jezik, na kulturu, na istoriju, na geografiju, a to su one stvari na koje je svaki narod osetljiv.“

Jovanovićeva ističe da će učenici u nastavi na srpskom učiti kao i do sada, sve dok eksperti ne dokažu nešto novo. Ona dodaje da bi Prištini umesto što određuje šta srpska deca ne smeju da uče bilo bolje da im obezbedi bolje uslove za školovanje.

„Mi i dalje radimo u neadekvatnim prostorijama, proterani smo iz gradova, o tome bi Ministarstvo prosvete trebalo prvo da razmišlja, zato što nijedna srpska škola ne postoji ni u jednom gradu na Kosovu osim u severnom delu Kosovske Mitrovice. To je političko pitanje. Pitanje obrazovanja je u svakom slučaju pitanje na koje bi trebalo mnogi naučnici i prosvetni radnici da daju odgovor, a nikako političari. U stvari, nikako u ovom trenutku u kojem je situacija vrlo osetljiva za sve nas – i za Srbe i za Albance.“

Jovanovićeva smatra da se Srbima samo represijom može nametnuti novi nastavni program, ali veruje da Priština za tako nešto neće dobiti podršku.

U budućnosti jedinstven program za svu decu

Istovremeno, Megafi, portparol Pitera Fejta, ističe da je faza sprovođenja zaključaka komisije posao Ministarstva prosvete i opštinskih vlasti: „Njihov zadatak je da ovim poduhvatima premoste izvestan period do momenta kada se bude došlo do toga da kosovsko ministarstvo razvije i proglasi jedan jedinstveni nastavni školski program za decu iz svih zajednica Kosova“, kaže Mekgafi.

Formiranje Komisije za pregled nastavnog materijala na srpskom jeziku predviđeno je Ahtisarijevim Sveobuhvatnim planom za Kosovo. Predsedavajući Komisije je Radivoje Mančić, jedan od trojice predstavnika Srba u tom telu. Pored njih u sastavljanju izveštaja o srpskim udžbenicima učestvovala su i trojica Albanaca, kao i jedan predstavnik međunarodne zajednice.

Autorka: Zulfija Jakupi, Priština

Odg. urednik: Nemanja Rujević