1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

Srđan Aleksić - inspiracija i opomena

28. januar 2023.

Pre tačno trideset godina ubijen je Srđan Aleksić jer se u sred rata usprotivio nasilju prema čoveku druge vere i nacije. Da li je tendencija da se sećanje na njega zataška ogledalo društva u Srbiji i u zemljama regiona?

https://p.dw.com/p/4MpA7
Debata u Pančevu o Srđanu Aleksiću: Ljiljana Spasić, Srdan Golubović, Željko Bodrožić i Nataša Govedarica
Debata u Pančevu o Srđanu Aleksiću: Ljiljana Spasić, Srdan Golubović, Željko Bodrožić i Nataša GovedaricaFoto: Una Sabljaković

Sudbina Srđana Aleksića, koji je ubijen pošto je u sred rata u BiH 1993. godine odbranio svog komšiju druge nacije, ogledalo je prošlosti, a tendencija da se sećanje na njega ignoriše, slika je društva u kome danas živimo. Ipak, uprkos pokušajima da se sećanje na čin Srđana Aleksića zaboravi, priča o njemu opstaje i neka je vrsta inspiracije, ali i opomene i obaveze za sve države nastale raspadom bivše Jugoslavije .

To su juče (27.1.) poručili učesnici debate „Srđan Aleksić - inspiracija i obaveza“, održane u Pančevu u organizaciji Građanske akcije Pančevo i Nezavisnog društva novinara Vojvodine (NDNV) uz podršku nemačkog foruma ZFD u Srbiji.

“Oni koji su sada na vlasti se na početku svoje vladavine nisu toliko opirali društvu nastalom posle 2000. godine, koje nije bilo savršeno, ali je svakako bilo mnogo bolje nego što je ovo danas, između ostalog i zbog odnosa prema ratnoj prošlosti. Ipak, kada su ojačali, rat su počeli da predstavljaju drugačije i tada je počela heroizacija ljudi za koje je dokazano da su izvršili ratne zločine”, rekao je novinar i predsednik Nezavisnog društva novinara Srbije (NUNS) Željko Bodrožić.

pročitajte još: Sistematsko ćutanje o herojstvu Srđana Aleksića

U takvom kontekstu, dodao je on, čudo je da uopšte postoji bilo kakva priča o Srđanu Aleksiću. “Ako se ovako nastavi, ne bi me čudilo da se vlasti potrude da sećanje na Aleksića ode u neki treci, četvrti plan, da sećanje na njega potpuno izbledi, a da ono malo ljudi koji na njega podsećaju u budućnosti nemaju medije na kojima će o tome moći otvoreno da govore”, dodao je Bodrožić.

Ubistvo Srđana Aleksića

Srđan Aleksić imao je 26 godina 1993. godine, u vreme kada je u njegovom gradu, Trebinju organizovan progon muslimana iz tog grada. Papire o njihovom dobrovoljnom iseljenju potpisao je jedan od osnivača Srpske demokratske stranke, tadašnji gradonačelnik Trebinja Božidar Vučurević. Aleksić je bio pripadnik Vojske Republike Srpske (VRS) ali je, prema pisanju medija, bacio oružje, zgađen onim što se dešavalo na dubrovačkom ratištu.

Srđan Aleksić, kao vojnik JNA
Srđan Aleksić, kao vojnik JNAFoto: Belgrad TV

Odluku da 21. januara 1993. godine, zaštiti Alena Glavovića, koga su pripadnici Vojske Republike Srpske u centru Trebinja počeli da brutalno prebijaju, Srđan Aleksić platio je životom – spasio je Glavovića, ali je onda on pretučen i nekoliko dana kasnije preminuo je u trebinjskoj bolnici.

Jedan od onih koji su ga pretukli je nedugo posle toga poginuo na ratištu, a ostala trojica osuđena su na nešto više od po dve godine zatvora. Bivši predsednik Srbije Boris Tadić je 2012. godine Srđana Aleksića posthumno odlikovao medaljom za hrabrost „Miloš Obilić“.

Spomen ploča Srđanu Aleksiću
Spomen ploča Srđanu AleksićuFoto: Una Sabljaković

Propuštena šansa

Direktorka nemačkog foruma ZFD Nataša Govedarica, koja je moderirala debatu u Pančevu, je tendenciju društva u Srbiji da se udaljava od suočavanja sa ratnom prošlošću, umesto da taj proces dovede do kraja, nazvala propuštenom šansom za katarzu i postavila pitanje koliko umetnost ima kapaciteta da menja društvo i pojedince.

pročitajte još: „Stvara se atmosfera za nešto jezivo“

“Povratak ljudi i političkih partija koji su učestvovali na ovaj ili onaj način u ratu u bivšoj Jugoslaviji i njihov pokušaj da relativizuju strašnu ratnu prošlost je logičan sled stvari. Sećanje na Srđana Aleksića je neprijatno za aktuelne vlasti; logično je da oni koji svakodnevno vode ratnohuškačku politiku ignorišu sećanje na nekog kao što je Aleksić. Tako je i umetnost nešto što oni ignorišu. Osim toga, stvara se medijski šum u kome istina ima malo šansi da ispliva, jer je zatrpana lažima i glupostima. Ipak, iako me vreme u kome živimo demantuje, ja i dalje verujem da umetnost ima smisla, jer deluje na pojedince koji zahvaljajući umetničkim delima, makar malo počnu da menjaju svoj stav o nekim pojavama u svetu”, rekao je režiser Srdan Golubović koji je 2013. napravio film “Krugovi”, inspirisan Srđanom Aleksićem.

pročitajte još: „Krugovi“ su važni jer govore o pomirenju

On je ispričao da je, kada je čuo za sudbinu Srđana Aleksića shvatio da je to junak kakvog je tražio ceo zivot.

“Bili smo godinama opkoljeni lažnim herojima, tim Arkanima, Mladićima i sličnima i odjednom se pojavio čovek koji je u sebi nosio sve što sam smatrao uzvišenim, ljudskim i humanim. Zanimale su me posledice kako herojski čin utiče na ljude, da li može da proizvede nešto ljudsko. Tu je bila i ključna rečenica koji je izgovorio Srđanov otac Rade Aleksić - da bi strašna smrt njegovog sina za njega bila manje tragična ako bi to proizvelo neke dobre i pozitivne stvari u budućnosti. On je izgovorio rečenicu koja je veoma važna - kada baciš kamen u vodu, prave se krugovi. To su krugovi dobra, humanosti u ljudskosti kojima smo mi hteli da se bavimo”, rekao je Golubović.

Novinarska nagrada

Šansa da Srđan Aleksic ne bude zaboravljen je i nedavno ustanovljena regionalna novinarska nagrada koja nosi njegovo ime.

“Imamo mnogo ljudi koji su se ceo svoj novinarski vek borili protov onoga što se dešavalo uoči i tokom rata. S pravom je Tamara Skroza ponela tu nagradu, zajedno sa Viktorom Ivančićem, koji je sa celom ekipom iz Splita svima nama bio uzor. Da nije bilo njih i drugih novinara poput njih, pitanje je da li bih se ja i neki iz moje generacije i bavili novinarstvom”, rekao je Bodrožić koji je bio u žiriju za dodelu te nagrade.

Promene brže nego što očekujemo

Izvršna direktorka Građanske akcije Pančevo i antiratna aktivistkinja Ljiljana Spasić zahvaljujući čijoj inicijativi je 2010. godine jedan prolaz u Pančevu nazvan po Srđanu Aleksiću, podsetila je da je tada jedan profesor građanskog vaspitanja o njemu održao javni čas.

“To nam je dalo nadu. Glas žrtava se tada mogao čuti, a kasnije se veći prostor otvarao za one koji su te zločine činili. Moj utisak je da među mladim ljudima interesovanje za Aleksića danas jedva postoji. To se vidi i po broju mladih koji su danas došli na polaganje cveća na spomen ploču Srđana Aleksića u prolazu koji nosu njegovo ime. Ostaje da verujemo da svet menjaju male grupe ljude, na civilnom društvu je da nastave da rade”, rekla je Ljiljana Spasić.

Novi Sad
Novi SadFoto: DW

Osim prolaza u Pančevu, ime Srđana Aleksića nosi i prolaz u Novom Sadu, po jedna ulica u Sarajevu i Beogradu i trg u centru Novog Pazara. Od nedavno je priča o Aleksiću uvrštena u udžbenike istorije za osmi razred u osnovnim školama u Srbiji.

“Ono što mi daje nadu jeste to da se društvena klima menja lakše nego što mislimo, da se mnoge stvari promene kada se stvore uslovi, kada postoji volja da društvo ima oblik kakav bi trebalo da ima.Velika je stvar što je priča o Srđanu Aleksiču opstala iako je ignorišu. Kroz te prolaze i ulice priča o njemu je postala neka vrsta podsetnika i mislim da je neuništiva”, zaključio je Srdan Golubović.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.