Stadionska kultura: od dolaska do „bega“

Evo kako to izgleda u praksi: utakmica 13. kola Bundeslige između Kelna i Hofenhajma. Kelnska publika je, neka izvinu Dortmundovci, najvernija u Nemačkoj. Stadion, koji po sponzoru nosi ime Rajn Enerdži, ima oko 45.000 mesta i uvek je ispunjen do poslednjeg. A tako je bilo i kada je Keln tavorio u Drugoj ligi.

Taj stadion se nalazi desetak kilometara od centra grada, ali već od jutra na dan utakmice Keln se crveni od šalova i dresova. Ali ne samo crveni. Naime, između železničke stanice i čuvene kelnske katedrale slobodno se šetaju i navijači Hofenhajma – u plavom. Svaka grupica peva nešto za sebe, niko nikog ne uznemirava iako se tu, još pre utakmice, popiju galoni piva.

Za odlazak na stadion spremne su posebne linije lakog metroa. A na stadion se nikome ne žuri. Pola sata pred utakmicu, tek je svaki četvrti gledalac zauzeo svoje mesto. Ostali pristižu lagano i samouvereno, nadajući se pobedi svog tima i uvereni da im sistem kontrole neće oduzeti dragoceno vreme.

Pravo pravcato pivo

A kontrole skoro i da nema. Samo po koja dama biva zamoljena da pokaže sadržaj torbe. Tu niko nikog ne „opipava“. Posle toga, nema „čikice“ koji vam zagleda i cepa kartu, nego svako jednostavno skenira bar kod svoje karte da bi ga automat pustio unutra. Radi i blagajna - za one koji su voljni da kupe ono nekoliko karata što je ostalo, a, po pravilu, ostaju najskuplje.

Za razliku od srpskih, na nemačkim stadionima se prodaje pivo – ono pravo, sa ukusom i mirisom i alkoholom. Nema ograničenja koliko se može popiti. E sad, nije baš jeftino… A uz pivo ide i kobasica. A za sve to prvo treba da „iznajmite“ karticu FC Kelna koja se plaća i kojom se plaća.

Takođe, nemački stadionu imaju predviđena mesta za stajanje i tu se, na južnoj tribini, nalaze najvatreniji navijači Kelna. Posle najave igrača, čija imena izgovara komentator, a prezimena uzvikuje publika, sledi nezvanična himna kluba čije se reči, kao na karaokama, ispisuju na dva velika semafora. I svi pevaju. Osim navijača Hofenhajma, koji su u suprotnom uglu i, znatno tiše jer ih je manje, pevaju svoje navijačke pesme.

Protestno napuštanje stadiona

Navijačko grotlo je gorelo otprilike do 10. minuta kada je Činedu Obasi postigao drugi gol za Hofenhajm. Posle prvog koji je dao Karlos Eduardo, navijači su pevali mnogo upornije. Ali na 0:2 im je bilo dosta da gledaju kako se Podolski i ostali manekenišu na terenu. Onda su krenuli zvižduci pa i uvredljive pesme pa je onda spiker opominjao pa su se malo smirili.

U poluvremenu svi opet skoknu što do toaleta što po pivo, no nisu se sa pivom ni vratili na svoja mesta, a već je bilo 0:3, a na semaforu se ispisivalo ime strelca: Demba Ba. Tu već bes i ljutnju menja apatija pa kako vreme prolazi, a igrači Kelna uspevaju samo da dobijaju žute kartone, prvi nezadovoljnici lagano odlaze sa stadiona.

Situaciju malo spašava maskota Kelna, mali braonkasti jarac koji se oglašava preko razglasa. Taj jarac, inače, svaku utakmicu prati pokraj terena. No ni to nije dovoljno. U 75. minutu stadion je poluprazan. Navijači su na semaforu videli da čak i nesrećna Herta vodi u Štutgartu te da Nirnberg dobija u Volfsburgu, samo Keln ne može da ni gol da uvali.

Negde oko 85. minuta stadion napušta i jedna baka od nekih 80 godina. Sasvim lagano, oslanjajući se na štap, ona sa sve dresom Kelna i šalom izlazi sa stadiona. Tako, ustvari, većina navijača nije ni videla četvrti gol Hofenhajma koji je postigao Ibišević iz, doduše, nepostojećeg penala. Ono kad su igrači Hofenhajma otpozdravljali svojim navijačima videli su samo najizdržljiviji.

I tako se sa stadiona izađe i brže nego što se došlo, tada je preporučljivo ići tramvajem umesto atomobilom, zbog gužve. Posle se po barovima pije Kelš i razgovara o očajnoj igri, pa sve tako do sledeće utakmice. A onda će se opet pevati kao da je Keln šampion sveta.

autor: Nemanja Rujević

odg. urednik: N. Jakovljević