Staljin je živ!

Josif Visarionovič Staljin umro je 5. marta 1953. u 72 godini. Njegova smrt izazvala je masovnu žalost u tadašnjem Sovjetskom savezu, a i u drugim delovima bivšeg Istočnog bloka.

Ruska državna televizija ovih dana se intenzivno bavi Staljinom kao čovekom koji je u teška vremena morao da donosi teške odluke. Pojedini političari čak predlažu da se Volgogradu ponovo vrati ime Staljingrad. Oni smatraju da bi to ime, koje je uklonjeno u jeku „destaljinizacije“ 1961. godine, moglo trajno da podseća na pobedu nad Hitlerovom Nemačkom. Zašto se u Rusiji i danas toliko žali za tim masovnim ubicom? O tome se ovih dana u toj zemlji veoma burno raspravlja.

„On je skoro kao Isus Hrist“

Staljina obožavaju kao veliku zvezdu, tvrdi poznati publicista Nikolaj Svanidze u članku objavljenom u listu MK. „On više nije krvoločni diktator, nego je skoro Isus Hrist“, provokativno komentira Svanidze. On ocenjuje da se danas nije mnogo toga promenilo u odnosu na pre: „Narod se slabo brine o slobodi i demokratiji […], ravnodušno pristaje na sve, glasa jednoglasno. I ponovo mrzi Ameriku.“

Borci za ljudska prava i istoričari već godinama upozoravaju da su, nakon faze otvorenosti i demokratskih promena, mnoge arhive i dan-danas zatvorene. I zato je rasvetljavanje Staljinovih zločina teško. Njegovi logori smrti, streljanje sveštenika i drugih nevinih osoba, velika glad, cela dimenzija brutalne nečovečnosti Staljinovog režima uopšte se više ne spominje u javnim raspravama.

Promena raspoloženja

No, ima i onih roditelja koji su šokirani time što se u školi Staljin opisuje pre svega kao „efikasan menadžer“ i utemeljivač SSSR-a kao svetske sile. Istoričar Aleksander Vatlin sa univerziteta u Moskvi smatra da preti opasnost da Staljin, kao „simbol hrabrosti i autoriteta“, postane popularan među mladima. Analitičari upozoravaju da se Staljinov lik i dalje koristi za podele u društvu i skretanje pažnje s važnih pitanja. „O Staljinu se mnogo priča jer nedostaje realna politika“, rekao je književnik Mihail Veler na okruglom stolu organizovanom povodom 60. godišnjice Staljinove smrti.

Rusija i danas oseća teške posledice Staljinovog komunističkog upravljanja, kaže ekonomista Mihail Aleksejev. On kao primer navodi da država i dalje previše toga drži u svom vlasništvu, što, prema njegovom mišljenju, koči razvoj.

Uprkos svim tim kritikama, ispitivanja javnog mnijenja pokazuju da sve više Rusa pozitivno ocenjuje bivšeg diktatora. Anketa koju je prošle jeseni sproveo institut „Levada“ pokazuje da 48 odsto ispitanika smatra da je odigrao pozitivnu ulogu u istoriji. Do pre samo 15 godina, 60 procenata Rusa imalo je negativno mišljenje o Staljinu.

ajg/idj/dpa