„Staljinističke farmerke” od 150 evra

Na reklamnom spotu blokovi zgrada građenih u socijalistikom stilu, a odmah zatim kadar fabričke hale u kojoj radnici sede za šivaćim mašinama. Odjednom, kroz kadar prolazi jedna plavuša – Šveđanka! Put do „Noko džinsa“ bio je dug i mukotrpan, kaže Tor Rauden Kelštigen.

„Kao stepenice po kojima se uspinje polako, sve misleći: evo, još samo malo i kraj…“

Propagandna mašinerija

Tor Rauder Kelštigen i njegov poslovni partner Jakob Eštrom sede u svojoj kancelariji u centru Stokholma. Preko interneta su 2007. otkrili nekoliko firmi iz socijalističke Severne Koreje koje su nudile svoje proizvode – od šminke do tenkova. Ali i džins pantalone, kaže Jakob Eštrom.

„Nismo imali pojma kako izgledaju farmerke iz Severne Koreje. Ubrzo se ispostavilo da se iza te ponude nije krilo ništa drugo. Trebalo nam je godinu i po dana da uspostavimo kontakt. U početku smo se pitali da li to smemo i da li to uopšte treba da radimo. Tek kasnije je krenuo posao.“

Sve do kraja 60-tih godina, socijaldemokratska Švedska trgovala je sa Severnom Korejom. Iz Azije su stizali animirani filmovi, a sa severa Evrope rudarska oprema; ambasade su bile otvorene. Ali, to je bilo davno. Severna Koreja je danas diktatura – izolovana od ostatka sveta. Narod gladuje, a njihov vođa radi na proizvodnji atomske bombe. Sa njima se ne može poslovati, kaže Ulf Edštrom iz saveza švedskih sindikata:

„Sve ekonomske aktivnosti u Severnoj Koreji su pod kontrolom režima. Ta diktatura se, istovremeno, očajnički trudi da unese devize u zemlju i zato rade sve. Ali, ako poslujete sa njima, onda morate da radite po njihovim pravilima. Propagandna mašinerija vas koristi kao dokaz za to koliko su razgranati i široki njihovi međunarodni kontakti.”

„Otvaranje“ Severne Koreje?

Na ovaj način pomažemo Severnoj Koreji da probije izolaciju, kaže Kelštigen. Ipak, u prvom redu je zarada - i to na jeftinom proizvodu. Na zidovima firme u Švedskoj puno je fotografija iz Pjongjanga. Na njima tipični „socijalistički enterijeri“ i prazne gradske ulice. Tu se proizvode „staljinističke farmerke” koje u Švedskoj koštaju 150 evra. Kamila Esterberg zadužena je za proizvodnju:

„Imamo dva modela farmerki – ’Kara’ i ’Oke’. ’Kara’ su nešto uže, ’Oke’ malo šire. Kreirala ih je jedna švedska dizajnerka. Pantalone su sa učkurom koji može da se zašnira ili jednostavno ostavi da visi - kao modni detalj.“

Uvoznici ne mogu da se požale. Prvi kontigent pantalona je razgrabljen. Pitanje je samo šta će biti posle početne euforije. Farmerke „Made in Asia“ samo su sredstvo za ostvarenje cilja troje švedskih dvadestogodišnjaka - da putuju po jednoj „zabranjenoj“ zemlji. Ipak, onaj ko poželi da kupi pantalone „Noko džins“, treba dva puta da razmisli o tome da li time zaista doprinosi otvaranju Severne Koreje.

Autori: Agnes Birih / Ivan Đerković

Odgovorni urednik: Dijana Roščić