Standard: Nemac zaradi pivo za tri minuta

Prema opštem mišljenju, danas je život u Nemačkoj mnogo jeftiniji nego pre pet decenija. Novo istraživanje Nemačkog ekonomskog instituta otkriva da je zarada na sat od 1960. godine izrazito porasla u odnosu na cene dobara i usluga pa je, prema tome, kupovna moć znatno veća.

To konkretno znači: pre pet decenija prosečna neto zarada za jedan sat rada iznosila je oko 1,27 evra. Ta cifra je u 2009. godini 11 puta veća i iznosi 14,05 evra po satu. Cene takođe rastu, ali one su se „samo“ učetvorostručile. Dakle, Nemcima danas treba mnogo manje rada nego ranije da bi sebi priuštili nešto – bez obzira da li se radi o namirnicama, odeći ili nameštaju.

Jaja: od luksuza do robe široke potrošnje

Istraživanje takođe upoređuje koliko sati i minuta rada je potrebno za pakovanje putera. Tako su ljudi 1960. radili 39 minuta za jedan puter, prošle godine samo četiri minuta. Za muško odelo nekada se radilo 68 sati, a danas samo 17. Za pola litra piva, Nemci danas rade samo tri minuta. Čak je i benzin, čija cena stalno raste, danas povoljniji.

Institut iz Kelna je, što se namirnica tiče, zabeležio zanimljiv razvoj. Tu ponekad ima varijacija. „Kod nekih namirnica došlo je do obaranja cena“, kaže Kristof Šreder iz nemačkog ekonomskog instituta. Cena putera pala je za 12 odsto, mleka za 17 odsto – u poređenju sa 2008. to je „normalizacija“, tvrdi Šreder.

Dugoročno gledano, cene namirnica padaju. Jaja su, na primer, u posleratnom vremenu bila luksuzna roba. Pakovanje od 10 komada koštalo je 1950. godine oko 1,12 evra, dok je neto zarada na sat iznosila samo 56 centi, navodi se u istraživanju Instituta. Dakle, dva sata rada za paket jaja. Danas je dovoljno 8 minuta rada.

Plazma televizor kao nekada crno-beli

Drastične promene desile su se i u „velikoj“ kupovini, pre svega u kupovini tehnike. Jedan moderan plazma televizor visoke rezolucije, doduše, danas je podjednako skup kao i crno-beli televizori koji su pre 50 godina bili krik tehnike. Ranije se radilo preko 14 dana da bi se zaradio takav jedan uređaj. Danas, međutim, najobičniji televizor Nemac zaradi za 14 sati rada.

Ovaj primer pokazuje da su uzroci rasta kupovne moći raznovrsni. Danas se tehnika neprestano razvija i menja, a proizvodnja iste je mnogo povoljnija. I to je rastući trend. Prema saveznoj statistici, u martu ove godine cena televizora je pala za oko 20 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Istovremeno, neophodna radna satnica za mesečnu pretplatu na novine, 101 minut, ostala je ista.

Lajpcig 30 odsto jeftiniji od Minhena

„Posledica porasta kupovne moći je da ljudi manje rade i imaju više slobodnog vremena“, kaže Šreder. Danas se može kupiti mnogo toga što ranije nije bilo dostupno ili nije postojalo, kao što su računari i mobilni telefoni. Danas takođe postoje novi troškovi: dečja obdaništa, studiranje, doplate za zdravstvenu negu – sve to stanjuje novčanik.

Podaci se odnose na Zapadnu Nemačku. Samo tako je poređenje sa podacima pre ponovnog ujedinjenja moguće. Trend rasta kupovne moći u istočnim pokrajinama trebalo bi da je sličan, čak iako su zarade tamo niže. Tamo se živi za oko 5,6 odsto povoljnije nego u zapadnim pokrajinama, objavio je IFO Institut. „Gde su prihodi niži, kupovna moć je takođe slabija, ali i cene su u proseku niže“, objašnjava autor Rupert Kavka. „Tako za identičnu potrošačku korpu u Minhenu, Nemac potroši 30 odsto više novca nego u Lajpcigu.“

Autori: Julian Mertens / Tijana Milunović

Odg. urednik: Nemanja Rujević