Starateljstvo nad starim osobama

Osim starosti, većinu ljudi u trećem dobu muči i neki oblik oboljenja. Kada starija osoba pretpostavi da može da dođe do bolesti, a koje zahteva duže lečenje, ono može da ugovorom ovlasti određenu osobu da odlučuje o njegovom novcu, o zbrinjavanju i smeštanju u bolnicu.

S druge strane, ukoliko nema bliskog naslednika ili osobu kojoj može da poveri na raspolaganje da vodi računa o finansijskim izdacima tokom lečenja, ili se pak razboli i ne bude u stanju da odredi staratelja, starija osoba može da se obrati socijalnoj službi pri bolnici u kojoj se leči. Tada služba razmatra kvalitet i podobnost ljudi koji su se dobrovoljno prijavili da se na određeno vreme staraju o ovim licima.

Stroga procedura

Budući da je nekada u pitanju veliki novac, procedura je veoma stroga. Zorica Dragićević, koja živi i radi u Bonu, prijavila se u službi za socijalni rad i dobila priliku da sprovede svoju humanu želju.

„Kada se podnese molba za starateljstvo, nju izvesno vreme razmatra sud. U mom slučaju to je bilo dva meseca. Najpre se obavlja razgovor sa starijim licem, pre svega da li se sa tim slaže, a potom se i razmatra podobnost budućeg staratelja“, objašnjava Zorica.

Nasleđivanje?

Pošto je dobila starateljstvo, Zorica je prošla obuku, jer osim staranja, ona je u obavezi da redovno dostavlja račune za novac koji je koristila u cilju brige o starijem licu. „Iako ja ovo radim na dobrovoljnoj bazi, ja sam konstantno proveravana. Nijedan cent tog novca ne sme da bude korišćen u sopstvene svrhe.“ Na ovaj korak Zorica se odlučila usled, kako kaže, velike otuđenosti među ljudima.

Andreas Pletenberg, advokat iz Bona, kaže da se prilikom dobijanja starateljstva potpisuje ugovor, ali da taj ugovor ne podrazumeva automatski i nasleđivanje imovine. Ipak, deo imovine može da pripadne osobi koje je vodilo brigu o starom licu „jedino ukoliko izdržavano lice dodeli testamentom neki deo ili celu svoju imovinu staratelju“, objašnjava Andreas Pletenberg.

Autor: Relja Božić

Odgovorni urednik: Ivan Đerković