Stari predsednik u novoj Rusiji

Od spornih parlamentarnih izbora proteklog decembra u Rusiji je oživeo protestni pokret i došlo je do političke mobilizacije. Protekla nedelja (04.03.) nije bio dan, koji je odlučio o političkoj budućnosti Rusije. Nije iznenađenje što je Putin izašao kao pobednik na predsedničkim izborima. I optužbe opozicije da izbori nisu bili fer i korektni jesu očekivani scenario. Ali ovim nije stavljena tačka na poglavlje protesta jer uzbudljiva vremena tek sada počinju. Kako će legalno izabrano vođstvo u Kremlju reagovati na dovođenje u pitanje legitimnosti reizbora Vladimira Putina? I kako će se ponašati nezadovoljni Rusi, koji su proteklih sedmica izlazili na demonstracije?

Ako pođemo od optimističnog scenarija Putin bi svojim prvim potezima mogao da uvaži neke od zahteva opozicije, koja kritikuje sistem. Bio bi to korak istorijskih dimenzija, koji bi nezadovoljnim Rusima dao izvesnu perspektivu. Ipak, ovaj scenario je najmanje moguć.

Pre bi se mogle očekivati ciljane represije protiv pojedinačnih predstavnika opozicije, praćene imitacijama reformi ili ne. Tako bi mogle da budu najavljene površne promene ruskog političkog sistema, dok bi veliki problemi, poput korupcije, deficita u poštovanju pravila pravne države i demokratije, ostali nedodirnuti. Nastavio bi se status kvo, dok bi istinska modernizacija zemlje izostala.

Opcije srednje klase koja protestuje

Reakcije "antiputinovog pokreta" bile bi različite i mogle bi se svesti na zajednički imentitelj, koji glasi: angažovati, radikalizovati, rezignirati, aranžirati i emigrirati.

Kada kažemo angažovati to znači da postoji nada da veći deo pokreta koji traži Putinov odlazak neće biti obeshrabren, već da će se angažovati pre svega na opštinskom i gradskom nivou vlasti.

Neki predstavnici opozicije mogli bi se radikalizovati i u najgorem slučaju osnovati terorističke grupe. Mogućnosti za to postoje, kako u esktremno levičarskom tako i u ekstremno desničarskom taboru. Moguće je i da se deo opozicije, razočaran ishodom izbora, povuče i rezignira.

Neki razočarani delovi društva mogli bi jednostavno da se pomire sa situacijom i brane cinizmom. Neki, pre svega dobro obrazovani Rusi, koji su učestvovali u demonstracijama mogli bi da potraže bolji život van Rusije. Time bi zemlja izgubila ne samo snage, iz kojih bi se regrutovao demokratski i liberalni sloj društva. Izgubila bi i ljude koji su neophodni za ekonomsko-tehnološku modernizaciju.

Ovi scenariji pokazuju da je Rusija ponovo na prekretnici. Izborna nedelja nije bila istinski dan odlučivanja. Tek naredni dani i sedmice biće odlučujući kad je reč o budućnosti zemlje. Bilo kako bilo u Rusiji nastupaju nova vremena, čak i ako se novi predsednik zove Vladimir Putin.

Komentar: Ingo Mantojfel

Odg. urednica: Ivana Ivanović