Stariji u Nemačkoj postaju sve mlađi

Pre otprilike 30 godina ste sa 60 godina već bili „stari“. Danas, međutim, u Nemačkoj važite kao stari tek s nekih 80 godina. To je pokazala jedna studija Instituta društvenih nauka Evangelističke crkve u Nemačkoj.

„Kod nas još uvek postoji slika starosti koja se ne podudara s činjenicom da su stariji ljudi pretežno u formi, zdravi i dobro obrazovani“, kaže Diter Hakler, rukovodilac odeljenja „Stariji ljudi“ pri nemačkom Ministarstvu za porodicu. Hakler naglašava da se sa starim ljudima u Nemačkoj još uvek povezuje bolest i potreba za negom kao i da se, zbog takve slike, propuštaju mnoge šanse da stariji ljudi budu korisni za društvo. On se zalaže za društvenu sliku koja bi odgovarala stvarnom stanju starijih ljudi. Pogotovo zbog toga, naglašava Hakler, što je radna sposobnost kod svakoga od njih potpuno različita.

Starost je u stvari relativna

Ta radna sposobnost povezana je i sa socijalnim okruženjem, kaže profesor Gerhard Vegner, direktor Instituta društvenih nauka Evangelističke crkve u Nemačkoj. „Od toga da li je neko još kao dete živeo u posebno povoljnim životnim uslovima ili u siromaštvu, dosta zavisi koliko je taj neko u starosti još u formi. Zato uvek treba uzimati u obzir celo razdoblje života, sve do prognoze o očekivanom životnom veku. Za očekivati je da će ljudi koji su odrastali u povoljnim uslovima doživeti više godina nego ljudi koji su odrastali u siromaštvu“, objašnjava Vegner.

Tu postaje jasno da je starost u stvari relativna stvar. U načelu bi trebalo dobro razmisliti o starosnim granicama kao i o tome zašto neko ne bi mogao da radi onoliko dugo koliko hoće, smatra profesor Vegner. Jer oni „mladi starci“ koji ne provode vreme samo razmišljajući kuda i kako će na sledeći odmor, oni žele da budu deo društvenog života. Mnogi volontiraju, žele da se čuje njihov glas i da budu korisni - da jednostavno ne bi izgubili vezu s modernim društvom.

Mudri „mladi starci“

I Diter Hakler iz Ministarstva za porodicu razmišlja o volji „mladih staraca“ da budu korisni u društvu. „Jedna varijanta jeste, na primer, učestvovanje starijih na internetu. A s druge strane radi se i o učestvovanju u društvenim aktivnostima. Tu su, naravno, veoma bitne institucije, u koje spadaju crkve, stranke, sindikati. Gledamo, pritom, koje zadatke stariji ljudi mogu da preuzmu u društvu, da i oni sarađuju“, kaže Hakler. Jer, stariji ljudi društvu doprinose ne samo svojim ogromnim stručnim znanjem iz posla kojim su se bavili, nego i velikim životnim iskustvom. Mnogi to nazivaju mudrost!

Autorke: Petra Niklis / Marina Martinović
Odg. urednik: Ivan Đerković