"Starinarnice-svaštare": od igle do regala

U Nemačkoj se pod pojmom „antikvarnice“ u užem smislu podrazumevaju zapravo knjižare sa starim knjigama, a tek prošireno shvatanje ovog pojma vodi nas u radnje sa starim predmetima. Bukvalni prevod njihovog nemačkog naziva bio bi „starinarnice-svaštare“, a u njima se izlaže i prodaje, naravno, sve od igle do lokomotive, uglavnom po povoljnim cenama.

„Lepe stvari, dobar je i izbor“, komentariše jedna mušterija. Drugi dobacuje: „Moja tašta se upravo seli, i ovde može da se nađe gotovo sav nameštaj za novi stan, od kauča, preko mašine za pranje veša, do ormara“

Posebno su omiljeni štandovi sa odećom. „Ima svih veličina, ponuda je široka, za svakoga se nađe ponešto“, kaže jedna dama.

Za svakog ponešto i to za male pare

Cene su povoljne i pristojne: za dobro očuvan pisaći sto sa dva ormarića sa fiokama traži se i do 100 evra. Oni koje ne mrzi da renoviraju stvari, zategnu koji šraf i ofarbaju komad nameštaja, mogu da nađu sto i za 30-ak evra. I pored toga, u ovakvim radnjama siromašni sugrađani imaju poseban tretman. Prodavac iz jedne poznate berlinske antikvarnice kaže:

„Kod nas svako može da kupuje, ali porodice koje žive od socijalne pomoći u svakom slučaju dobijaju 20 odsto popusta na sve artikle. Kada je reč o ljudima koji su nezaposleni duže od pet godina, takvima često ponudimo i posao u našim radnjama, kako bi im to bila odskočna daska za dalje poslove.“

Entuzijasti i profiteri

Već prema obimu posla i ambicijama, u Nemačkoj starinarnicu možete prijaviti i kao mobilni prodavac koji iznajmljuje lokacije na buvljim pijacama. To nije posao od koga može da se zaradi imetak, i njime se u Nemačkoj bave uglavnom entuzijasti – iz čiste ljubavi prema starim predmetima. To su ljudi kojima, koliko god to neverovatno izgledalo, zaista nije svejedno kome će prodati neki predmet.

Postoje i otmene antikvarnice sa starim i skupim predmetima koji se prodaju najčešće putem aukcija. Tu, međutim, jedan pisaći sto, podjednako masivan i očuvan kao onaj malopre pomenuti, može da se proda i za 500 evra, samo zato što ima grb neke poznate firme.

„A da mi daš to malo jeftinije?“

Između ove dve vrste poslovanja je klasična antikvarnica u kojima, kada kupujete veće količine predmeta ili garniture nameštaja, i dalje važi staro pravilo: ništa bez cenjkanja.

Prodavac: „To je 420 evra“

Kupac: „To je malo previše. Hteo bih da uzmem u kompletu sa televizorom“

Prodavac: „Dobro. Sa televizorom može i za 400 evra“.

Kupac: „Mislim da ćemo napraviti posao ako mi prodaš za 350!“

Ovde je bila reč o regalu za dnevnu sobu.

autor: Saša Bojić

odg. urednik: Nemanja Rujević