Stiže li jak srpski „igrač“ u Bar?

Crnogorski zvaničnici saopštili su da ih raduje interesovanje iz Srbije i drugih zemalja za privatizaciju „Luke Bar“. „Želimo da na tenderu dobijemo kvalitetnog strateškog partnera koji bi luci i Crnoj Gori doneo deo tržišta i kako bi se ostvario tehničko-tehnološki napredak u tom preduzeću“, kazali su oni.

Jer, Crna Gora i „Luka Bar“ nemaju ni snage ni sredstava da sami obave proces restruktuiranja, a ni podršku banaka, pa su prinuđeni da traže strateškog partnera. Stanje u luci je već gotovo 20 godina veoma nezavidno i zato ona zaostaje u konkurenciji sa drugim lukama na Jadranu (Kopar, Rijeka, Ploče i Drač).

Napominjući da ga raduje namera Srbije i njenih preduzeća da učestvuju na tenderu, crnogorski predsednik Filip Vujanović kaže: „Nama je veoma važno da ta luka bude servis i Bosne i Hercegovine, Makedonije i Kosova, ali svakako da je primarno da ona bude, zbog širine tržišta, broja preduzetnika i kompanija i obima ekonomije, usmerena ka Beogradu. Konačno železnička pruga postoji prema Beogradu, i kroz Beograd ide dalje prema Mađarskoj i Srednjoj Evropi, ali i zapadnom delu Rumunije“.

Ima li Srbija takav „privredni subjekt“?

Ministar za infrastrukturu i kapitalne investicije Srbije Milutin Mrkonjić je rekao da je Luka Bar za Srbiju najbolja i najisplativija veza sa Mediteranom, dok mnogi privrednici u toj zemlji ne dele to mišljenje.

Nezavisni ekspert Emin Duraković kaže da Dojče vele da je za Luku Bar neophodna neka vrsta aranžmana sa preduzećima iz Srbije, kao što je, na primer, iznajmljivanje kapaciteta, kako zbog korišćenja luke i železnice „Beograd-Bar“ (BB), tako i zbog budućeg autoputa koji će od Bara voditi do granice sa Srbijom.

„Međutim, ja u ovom trenutku ne znam koje je to preduzeće koje je strateški, regionalni, jaki igrač koje bi moglo da zakupi kapacitete Luke. Koje će to preduzeće iz Srbije da dođe, koji je to lučki operater koji je poznat, a koji je neki igrač na transportnom tržištu?“

Inače, preduzeća iz Srbije izvoze sada preko gatova barske luke petinu svojih roba. U rekonstrukciju luke treba uložiti oko 70 miliona evra, a četiri puta više za poboljšanje železničke pruge BB.

autor: Mustafa Canka

odg. urednica: Sanja Blagojević