Stiže li odšteta za crkvene batine i silovanja?
13. avgust 2009.
Hans Zigfrid Vigend već godinama pati. Nerado se seća svog detinjstva koje je pedesetih godina proveo u domu za nezbrinutu decu. O domu, ispunjenom roditeljskom toplinom, oduviek je, kaže, samo sanjao. Umesto ljubavi i roditeljske pažnje, njegovo detinjstvo ispunjavale su batine i prisilni rad.
„Mnogi vršnjaci koji su sa mnom živeli u domu danas su veoma bolesni i siromašni - upravo zbog boravka i iskustva u domu. Potpuno je razumljivo kada kažu da više ne žele da slušaju slatke reči; oni žele nešto konkretno!”
Crkva tek sada progovara
Živi primer su i deca iz domova Hajmštat i Frajštat u blizini Hanovera koji su prisilno radili u močvarama. Trska koju su vadili i po kiši i po suncu, zamenjivala je olovke i kredu. Vremena za obrazovanje nije bilo. Svakodnevno nasilje, a često i seksualno zlostavljanje ostavili su na njima duboke ožiljke.
O svom tamnom poglavlju, crkva je tek nedavno progovorila.”Sigurno je bilo nasilja, i svaki pojedinačni slučaj nasilja koji se desio je jedan previše. Ispred crkve, ali i ispred svih njenih ustanova, kažem da je užasno ako su ljudi morali da iskuse takvu vrstu nasilja. Ne želim, doduše, da komentarišem celi tadašnji sistem”, kaže Manfred Švetje, direktor Pokrajinske evangelističke crkve u Hanoveru.
Slučaj zastareo, a manjka i dokaza
Oko pola miliona žrtava crkvenog nasilja u domovima, mora da ispašta i u današnjem sistemu. Bore se za odštetu, ali šanse skoro i da nemaju. Nedostaje im pravna osnova za tužbu. Slučaj je zastareo, a prisilni rad ne mogu da dokažu. Jedinu nadu daje im peticija za tužbu, koju su uputili na adresu nemačkog Parlamenta. Marlen Rupreht, predsednica Odbora za peticije u Donjem domu, objašnjava:
”Po pravilu je, već nakon 14 dana, trebalo da odbijemo njihovu peticiju jer nema zakonsku osnovu. Ali nismo! Postoji politička volja. Već tri godine saslušavamo žrtve, konsultujemo stručnjake. To je veoma teško, želimo da pokažemo razumevanje. Ozbiljno smo shvatili situaciju i tražimo rešenje.”
Rešenje traže i učesnici grupe takozvanog Okruglog stola koju čine predstavnici žrtava, države, pokrajina, opština, socijalnih i crkvenih udruženja. Grupi su se priključila i dva vrhunska advokata, a jedan od njih je Mihael Viti koji je zastupao nekadašnje prisilne radnike u koncentracionim logorima. Bezbrižno detinjstvo više im niko ne može nadomestiti: da li će zato žrtvama nasilja u domovima biti vraćeno bar pravo na pristojnu starost? Odluku o pravu na tužbu za novčanu nadoknadu u iznosu od 25 milijardi evra danas donosi sud!
autor: Selma Filipović
odg. urednik: Nemanja Rujević