Stižu nove novčanice evra

Kad se pre više od deset godina uvodio evro, govorilo se da su njegovi apoeni gotovo sigurni od falsifikovanja. Ali vreme je prolazilo i u međuvremenu falsifikovanih novčanica ima u čitavoj Evropi. Mnogim građanima su falsifikati na neki način dospeli u novčanike i oni i ne slute da svoj račun plaćaju bezvrednim papirom - zbog čega onda i sami mogu da dospeju u zatvor.

Prema proceni policije, u opticaju ima novčanica u ukupnoj, teoretskoj vrednosti od oko šest i po miliona evra. Čini se da je to mnogo, priznaje Helmut Šefer iz Pokrajinskog ureda za borbu protiv kriminala Bavarske. Ali, ako se setimo da su u opticaju stotine milijardi pravih evra, onda je to gotovo beznačajan iznos koji jedva da ima ikakvog efekta na ekonomiju Euvope.

Šefer i nije zadužen za stabilnost evra, već za to da svaki građanin, kada dobije novčanicu u ruke, može da bude siguran da je „prava“. To je i smisao emisije novih novčanica zajedničke valute: otežati život kriminalcima. Novčanice se uglavnom ionako stalno „vrte“ kroz Evropu (to se može videti i po „tajnim“ oznakama gde je novčanica bila štampana) i nacionalne banke neprestano uništavaju stare i dotrajale novčanice, a komercijalnim bankama dostavljaju „svež“ novac. Od sledeće godine on će imati bolja bezbednosna obeležja, a zamena će početi novčanicama od pet evra i potrajaće godinama, dok većina novca ne bude zamenjena.

„Sve može da se falsifikuje“

Grafičar iz Kelna, Hans-Jirgen Kul zna mnogo o tim bezbednosnim obeležjima. I sam je prekršio zakon i falsifikovao novčanice, zbog čega je osuđen na šest godina zatvora. Doduše, više se ne bavi falsifikovanjem, ali nije ni impresioniran merama bezbednosni na sadašnjim novčanicama: „Na prednjoj strani je oznaka Evropske centralne banke malo izbočena, samo malo. Ona može da se s malo pažnje osetiti pod prstima. Za samo donekle sposobnog grafičara – to nije nikakav problem.“

Kul se u stvari „proslavio“ – i dobio policiju za vrat, ne po falsifikovanju novčanica evra, već američkog dolara. Njegovi „radovi“ smatraju se najboljim falsifikatima američke valute koji su se ikad pojavili. Zato ga je, nakon odsluženja kazne, policija konsultovala zbog takozvanih novčanica „super-evra“, vrhunskih falsifikata koji su se pojavili odnekud sa istoka Evrope. Ali njegovo iskusno oko nije impresioniralo umeće tih kriminalaca. Po njegovom mišljenju, falsifikatori na kraju uvek naprave iste greške: „Najveći problem za falsifikatore su vodeni žig i hologram.“

Nove novčanice evra biće još teže falsifikovati, ali nemački policajac zadužen za falsifikate dobro zna da je sve samo pitanje vremena. „Nikad se neće pojaviti novčanice koje neće moći da se falsifikuju“, priznaje Šefer. Ali bar neko vreme će njegov posao biti lakši: kriminalcima treba vremena da otkriju sve detalje zaštite pa se prvi falsifikati obično veoma lako otkriju.

Falsifikatori nisu „intelektualci“

Zato se sve svodi na mrtvu trku između štamparija emisionih banaka i falsifikatora. Nakon falsifikata nemačkog grafičara i američki Fed promenio je novčanice dolara. Kul priznaje: nove novčanice su izuzetno komplikovano napravljene. Ali i dodaje: „Za dobrog falsifikatora ni to nije veliki problem.“

Bavarski kriminolog slaže se sa osuđenim falsifikatorom i uveren je da on neće nikada ostati bez posla: dokazano je da se novac falsifikovao još u starom Egiptu, mada su danas prevare preko interneta mnogo lakše i donose veću zaradu. Ali falsifikatori su posebna vrsta kriminalca, objašnjava Šefer: prevaranti u virtuelnom svetu su „intelektualni“ tipovi, a falsifikatori su obično zanatlije koji žele nešto da naprave svojim rukama.

Uprkos svim merama zaštite, osuđenom grafičaru i falsifikatoru iz Kelna ponekad se čini da je zapravo glavni problem u ljudima koji koriste novac. Mnogi jedva da i pogledaju novčanicu koju stavljaju u novčanik. Zato konstatuje: „Sve dok ljudima možete da podmetnete i nepostojeće novčanice od 75 evra, do tada i falsifikatori mogu da rade šta hoće.“

I na kraju, Evropska centralna banka posebno je naglasila činjenicu da će „stare“ novčanice evra i dalje da važe. Naravno – ako nisu falsifikovane.

Autori: D. Kaufman, A. Šubić

Odgovorni urednik: I. Đerković

LINK: http://www.dw-world.de/dw/article/0,,16358515,00.html