Sto dana na vlasti Kastra Drugog

„Istina je da postoje objektivna ograničenja. Mi tačno znamo koja su i svakodnevno patimo zbog toga. Ja govorim o preteranom broju zabrana i pravila. Počećemo sa ukidanjem najjednostavnijih.“

To je bila okosnica prvog šamara za velikog brata Fidela – svaku i najmanju reformu u poslednjih 100 dana, pratila je sledeća. U prodavnicama su se pojavili televizori, DVD, motorcikli, mobilni telefoni. Iako tehnička roba u izlozima izgleda spektakularno, to nije najvažnija promena u eri Raula.

Najveći broj Kubanaca radi za državne firme, plate su male i isplaćuju se u skoro bezvrednim kubanskim pezosima. 56.-ogodišnja pevačica Natalija može samo da posmatra tehničku robu u Havani. „Naravno da mi se veoma sviđa plazma TV. Tako je tanak. Ali ja ne znam koliko košta, možda 300 dolara ili više…Sad vidim tu je i cena…"

Rad mora biti isplativ

2000 dolara. San se raspao. To je 110 mesečnih plata. Sloboda koja omogućava da se sve može kupiti, nasuprot nemogućnosti. Promene koje su uvedene u najmanju ruku navode na razmišljanje o potrebi za reformama na Kubi. Produktivnost mora da se poveća, propoveda Raul. Sredstvo da se to postigne jeste stimulacija učinka pomoću primerene zarade, jer novi čovek o kome je Če Gevara sanjao, na Kubi ne postoji ni 50 godina posle revolucije. Uloženi rad mora da se isplati. I to saznanje više nije tabu tema na ostrvu socijalizma.

Pomak za poljoprivrednike

Konkretne promene poslednjih 100 dana ne primećuju se samo u Havani, već i u unutrašnjosti. Zemlja je dodeljena sitnim seljacima, zadruge su dobile kredite, seme i mašine. Odluke koje se donose više nisu centralizovane. Prinosi su porasli. Otškrinuta vrata tržišne privrede treba da smanje veliku zavisnost od uvoza životnih namirnica.

Pod Raulom Kastrom nema političkog popuštanja. Istina, Raul je potpisnik međunarodnih ugovora o ljudskim pravima, ali 200 političkih zatvorenika je i dalje u zatvoru. Što se tiče ljudskih prava, i Kastro Drugi radije upire prstom na zaliv na severu zemlje – Gvantanamo.

Represija ostaje

Raul Kastro može sebi da čestita rođendan. Pogurao je privredne promene iako nije došlo do popuštanja represivnog komunističkog sistema na čijem je čelu. Puštanje političkih zatvorenika, slobodan pristup internetu, slobodna razmena mišljenja, od toga je Kuba još jako daleko, kao i Bušova vlada od ukidanja embarga Kubi.