Sto dana od prvog slučaja korone
18. mart 2020.
Bauk se širi svetom - bauk korona-virusa. Zbog straha od širenja zaraze, sve veći broj zemalja se izoluje. Svako je sam sebi najpreči. Čak 20 država širom sveta već je proglasilo neku vrstu vanrednog stanja. Vrednosti akcija na berzama u slobodnom su padu, ljudi gomilaju zalihe. Naš svet, naša stvarnost, toliko se menjaju da postaju neprepoznatljivi.
Kako je to moglo da se dogodi? I šta se uopšte dogodilo?
Pogledajmo unazad: Pre sto dana, 8. decembra 2019, u kineskoj metropoli Vuhan potvrđen je prvi slučaj zaraze korona-virusom. Ta komunistička zemlja nedeljama je u tajnosti držala informacije o toj vrlo zaraznoj, virusnoj bolesti sličnoj SARS-u, sve dok, gotovo preko noći, centralna vlada u Pekingu nije počela da sprovodi drastične mere. Nekoliko milionskih gradova je izolovano i u njima uveden policijski čas. Od tada je prekinut svaki saobraćaj s provincijom Hubej.
-svi DW-tekstovi o korona-virusu OVDE
Već viđeno u Kini
Ono što smo mi u Evropi pre dva meseca slušali o merama u Kini i što smatrali da je preterano, sada je tu kod nas: škole i ustanove koje nisu sistemski relevantne, postepeno su zatvarane. Kulturni i sportski život je zaustavljen. I u Nemačkoj je sve manje zaštitnih odela i maski. I ograničenja postaju sve veća, a mere strožije.
Virolozi kažu da SARS-CoV-2 nije opasniji od gripa. Ali globalna zajednica mnogo osetljivije reaguje na ovaj potencijalno fatalni virus. Da li je to zato što je prvi slučaj konstatovan u komunističkoj Kini i što je čuvan u strogoj tajnosti? Ili je to zato što je to nešto novo i nepoznato, a neznanje podstiče strah?
Nepovratna globalizacija
Mi živimo u jednom sasvim drugom svetu od onog u kojem je živela prethodna generacija. Međudržavna i međuljudska zavisnost se povećavaju, uprkos geografskoj udaljenosti. Mi to jednostavno zovemo globalizacija. I taj trend je nepovratan. Možemo stići u svaki kutak sveta u roku od 24 sata, a s nama i ne tako simpatične bakterije i virusi.
Kod ovakve pandemije potrebna je globalna reakcija. Kako bi se postigao pravi efekat, razmena informacija i zaštitnih mera, mora se međunarodno usaglašavati i osmisliti kao celina. Svi za jednog, jedan za sve. Oni koji rade samo za sebe, promašiće cilj.
Odricanje kao vrlina
Uzajamno optuživanje i prebacivanje odgovornosti za katastrofu ne pomaže u borbi protiv zaraze. Isto tako nije od pomoći ni traženje krivca za predstojeći ekonomski pad. Sada je trenutak da svaki čovek lično preuzme odgovornost za društvo, kako ne bi ugrozili opšte dobro. Ovih dana je odricanje neophodna vrlina, kako bi se što pre ponovo uspostavio normalan život.
U ovom kritičnom trenutku od nas se traži jedinstvo. Svi moramo redovno da peremo ruke i izbegavamo društvene kontakte koji nisu neophodni. Samo tako ćemo uspeti da skratimo trajanje ograničenja.
Virusi mutiraju kako bi preživeli. Homo sapiens je doduše po evoluciji znatno superiorniji, ali ostaje genetski konstantan. Ako odnesemo pobedu nad ovom bolešću, to će biti zbog odbrambenih mehanizma našeg tela i našeg zdravog razuma.