Sto godina finske kulture

Najbolji kvalitet života u Evropskoj uniji. Najbolji sistem obrazovanja na svetu. Najčistiji vazduh. Druga na isti  najboljih zemalja za majke. Drugo mesto na listi najsrećnijiih nacija na svetu. Ovo su samo neki od primera visokog standarda života u Finskoj. Osim toga, Finska je veoma visoko kotirana i kada su u pitanju rodna ravnopravnost i sloboda medija.

Međutim, u Finskij nije sve uvek išlo glatko. Posle nezavisnosti od Rusije 6. decembra 1917, u Finskoj je izbio građanski rat. Iako nije dugo trajao, zemlja je decenijama bila podeljena. Mlada zemlja je ipak uspela da uvede dalekosežne reforme i tako postavi temelj za današnju modernu Finsku. 1920. izgrađene su mnogobrojne bolnice u cilju poboljšanja zdravstvene zaštite dece i majki. Osim toga, obrazovanje je proglašeno za osnovno pravo svakog građanina. Zemljišnim reformama isporučuju se obradive površine zemljoradnicima bez zemlje, što doprinosti ukidanju klasnog društva.

U Drugom svetskom ratu Finci su se borili isključivo za svoju nezavisnost: prvo protiv napada SSSR, u takozvanom Zimskom ratu, od novembra 1939. do marta 1940. Zatim u takozvanom Produženom ratu od juna 1941. do septembra 1944, takođe protiv SSSR-a, sarađujući pritom sa Nemcima i pomažući im da osvoje Lenjingrad. I na kraju, u takozvanom Laplandskom ratu, Finci su se na severu zemlje borili protiv Nemaca koji su se povlačili.

Pionir u tehnologiji i kulturi

Ova zemlja sa manje od šest miliona stanovnika, u posleratnom periodu je značajno doprinela modernoj kulturi u Evropi. Ovakav istorijski oporavak direktan je rezultat finske politike.

Finska je sa svojim inkluzivnim i obavezujućim državnim sistemom obrazovanja danas postala uzor mnogim drugim zemljama na svetu. Ona takođe prednjači i u razvoju tehnologije. Intenzivno korišćenje hidroelektrana kao proftabilnog izvora energije i tehnološki nou-hau, učinili su Finsku veoma zanimljivom za preduzetnike. Ovde nije samo razvijen operativni sitem Linux i video igrica Angry Birds, nego je sa Nokiom, pokrenuta mobilna revolucija.

Zahvaljujući intenzivnom muzičkom obrazovanju finskih učenika, neki od najboljih kompozitora i dirigenata klasične muzike našeg vremena dolaze upravo iz Finske. Osim toga, ova zemlja ne zaostaje ni u drugim muzičkim pravcima. Finski heavy-metal i hard rock muzičari su veoma dobro zastupljeni i izuzetno uspešni.

U umetnosti, Finska je takođe postavila standarde za druge zemlje sveta. Touko Laksonen, poznatiji kao "Tom od Finske", svojim pionirskim homoerotičnim crtežima učinio je da tema homoseksulanosti na zapadu postane društveno prihvatljiva. Njegovi radovi koji su, pre svega u SAD tokom 50-ih i 60-ih još bili nepoželjni, danas su na mnogim izložbama moderne umetnosti u Evropi i Severnoj Americi.

Iako će stogodišnjica nezavisnosti Finske biti zvanično proslavljena 6. decembra 2017. u zemlji će se slaviti tokom čitave godine. 100 godina Finske se slavi i u drugim zemljama sveta, u Estoniji, Mađarskoj pa i u SAD.