Stogodišnja mutacija FBI-a

To je bilo još u vreme Federalnog istražnog biroa (FBI), specijalni agenti američke savezne policije 50-ih i 60-ih godina smatrali su se herojima, zaštitnicima od zločina. A danas…

Danas rok grupa „The Untouchables“ o FBI-u peva: „Ja špijuniram za FBI i pri tom ne misle na nešto prijatno.“

Prvi zadaci bili su nadgledanje bordela

Pre 100 godina kada je osnovan, FBI još nije bio savezna policija SAD. Svaka savezna država imala je svoje zakone. Upravo to treba promeniti, predložio je predsednik Teodor Ruzvelt i uspeo da stvori "Istražni biro“. Prvi zadatak 34-oro zaposlenih bio je nadgledanje bordela. Veoma brzo oni su postali Savezna policija koja je progonila gangstere u vreme prohibicije. Ratovi bandi, pucnjava, korupcija… Dugi mantili. Kriminalci sa mašinkama, elegantni automobili i FBI agenti koji ih jure. Imidž FBI tada je bio dobar, kaže istoričar Džon Foks.

"Tokom 30-ih godina FBI se razvila u poznatu organizaciju u zemlji zbog borbe protiv gangstera poput Džona Dilinžera, Bejbi Fejs Nelsona i Priti Boj Flojda. Oni su uvek imali upečatljive nadimke.“

Komunisti večita pretnja za slobodu

Direktor FBI 1924. postao je J. Edgar Huver. On je uveo naučne metode istraživanja. Specijalni agenti savezne policije bili su poznati kao „G-men“ – vladini ljudi. Huver je na čelu FBI-a bio skoro pola veka. Pod njegovim autoritarnim vođstvom rasli su i zadaci FBI. Špijunaža i odbrana od sabotaža takođe su tome pripadali, kao i dosijei o političarima, poznatima i intelektuacima. Pod Huverovim vođstvom Savezna policija prisluškivala je navodne komuniste i borce za građanska prava.

"Komunisti su bili i uvek će biti pretnja za slobodu, demokratske ideale, božiju službu i američki način života", rekao je Huver.

On je lansirao medijske kampanje protiv onih koje je identifikovao kao komuniste. Isto je bilo i sa borcima za ljudska prava. Trn u oku mu je bio i Martin Luter King. Huver je uvek pribegavao oprobanim metodama prisluškivanja i pravljenju afera.

J. Edgar Huver je ostao na istoj poziciji pod osam američkih predsednika, od kojih se ni jedan nije usudio da skloni moćnog direktora FBI. Huver je umro na dužnosti. Glavno sedište FBI i danas se naziva po njemu, iako je imidž FBI teško oštetio.

Krhka zaštita FBI-a

U međuvremenu FBI je mutirao u ogromnu mašineriju sa velikim brojem zadataka. Borba protiv terorizma, špijunaža s ciljem odbrane, borba protiv organizovanog kriminala, više od 200 kategorija kršenja zakona su u ingerenciji FBI. Bezbednost, to je proizvod koji su oni prodavali, sve do gorke 2001. kada je uhapšen specijalni agent Robert Filip Hansen zbog špijunaže. On je 22 godine Rusima prodavao tajne Američke savezne policije. Krtica u sopstvenim redovima. Jedino pozitivno u ovom špijunskom trileru je to što je FBI sam rešio slučaj. Tri meseca potom usledila je nova katastrofa. 11. septembra Amerikanci su se uverili koliko je krhka zaštita FBI.

Nedelju dana posle napada postavljen je novi direktor Robert Miler, sa zadatkom da ponovo organizuje službu bezbednosti. Jedna od studija 2002. pokazala je da dve trećine analitičara kod FBI nema prave kvalifikacije. Više od 30.000 saradnika radi za FBI. Godišnji budžet od oko 9 milijardi dolara FBI treba ponovo da učini institucijom koja nudi bezbednost.