„Stomačni bajpas“ ubija uživanje u hrani?

Stručni naziv za operativnu intervenciju kod dijabetičara glasi: „stomačni bajpas“. Radi se o metodi pomoću koje hrana koju unosimo ne ide kroz stomak već direktno u debelo crevo. Dakle, reč je o stomačnoj „obilaznici“. Kod gojaznih ljudi koji imaju više od 100 kilograma ova metoda je svrsishodna, jer dovodi do mršavljenja. S druge strane ona ima i pozitivno dejstvo kod dijabetičara.

Kada je pre 10 godina „stomačni bajpas“ prvi put ugrađen u lečenju gojaznosti, lekari su, na veliko iznenađenje, mogli da utvrde niz njegovih prednosti. Kod 80 odsto pacijenata obolelih od dijabetesa, šećer u krvi se normalizovao. Dakle, možemo govoriti o izlečenju.

Lekari i naučnici pretpostavljaju da dva faktora doprinose tome. S jedne strane nedostaju hormoni koji koče stvaranje insulina. S druge stane se hrana sliva direktno u debelo crevo. Hrana koja nije svarena u stomaku opet jače deluje na hormone koji pospešuju stvaranje insulina. Dakle, „stomačni bajpas“ utiče direktno na količinu insulina u sistemu za varenje.

Sa „bajpasom“ nema uživanja u hrani

Međutim, postavlja se pitanje šta se operacijom dobija, a šta gubi. Jer, život bez dijabetesa se menja za život bez funkcionalnog sistema za varenje. To znači da nestaje život bez insulina, ali nastaje život bez uživanja pri ishrani, naglašava Markus Bihler, profesor na klinici u Haldelbergu.

„Vi više ne možete da jedete dovoljno i sa užitkom kao što je to slučaj sa ljudima kod kojih sistem za varenje funkcioniše. Niti možete da jedete odjednom veće količine hrane“.

I dok ova metoda i njene posledice nisu loše za ljude koji žele da izgube višak kilograma, za osobe sa normalnom telesnom težinom i dijabetesom koji nije prouzrokovan viškom kilograma – ova metoda je mučna. Zbog toga Bihler predlaže da život bez insulina ne menjaju za život bez sistema za varenje:

„Kako će biti nakon 20 godina? Ukoliko dijabetes naprasno nestane, sa pravom ćemo očekivati da se njegove posledice ne izraze u toku vremena. To pitanje je važno u razmatranju daljeg razvoja operacionalnih tehnika u lečenju dijabetesa“.

Lekovi dovoljni?

No, ova metoda lečenja dijabetesa je još uvek u povoju. Koje posledice pacijenti mogu da očekuju i šta su njene prednosti i mane ostaje da se istraži u brojnim istraživanjima naučnika i lekara.

Još uvek je mnogo onih koji smatraju da dijabetičari ne bi trebalo da se izlože operativnom zahvatu. Jer ukoliko se zaista ustanovi da su stomačni hormoni odgovorni za nestanak dijabetesa, onda bi vrlo lako mogla da se primeni medikamentna terapija koja bi isključila rad tih hormona.

„Naučnici i farmaceuti rade na tome. Nije isključeno da će na kraju medikamentna terapija biti dovoljna u lečenju dijabetesa“, zaključuje Bihler.

zd/nr/dw/ard