Strašni scenario i slabost institucija

„Opcija podele“ naslove je velike analize u kojoj tradicionalni „Frankfurter algemajne cajtung“ objašnjava srpsku politiku prema Kosovu:

„Srpsko stanovništvo na severu, kojim Beograd politički upravlja, moglo bi da na nezavisnost Kosova reaguje snažnijim zahetvima za pripajanjem Srbiji ali bi Srbi u enklavama bili u potpunosti prepušteni sami sebi u okruženju albanskog stanovništva koje vide kao neprijateljski nastrojeno. Makar na srednji rok moralo bi da se računa sa iseljavanjem iz ovih i onako sve manjih ostrva ljudi. Moglo bi se pomisliti da vlada u Beogradu stoga nema interes da odvoji severno Kosovo. No, sve je više onih koji govore o Planu B. Međunarodna zajednica za sada to kategorično odbija. Za države NATOa to je posebno škakljivo jer su one za svoj ratni cilj 1999. proglasile stvaranje mirnog, multietničkog Kosova a ne njegovo cepkanje. S druge strane, upravo bi to predstavljalo neku vrstu kontinuiteta u međunarodnoj politici na Balkanu. U Bosni i Hercegovini međunarodna zajednica je prihvatila granice koje su povučene masakrima i masovnim proterivanjem. Osim toga, podela Kosova nije nikakav strašni scenario za budućnost nego činjenica koja postoji već godinama.”,

objašnjava ovaj konzervativni dnevnik iz Frankfurta na Majni. Informacije o osnivanju srpske nacionalističke paravojske za rat na Kosovu prenosi nekoliko listova, među njima i ugledni „Ziddojče cajtung“, ali se on u jednom od oštrijih komentara danas bavi neuspešnim izborom religioznog Abdulaha Đula za predsednika Turske:

„Na zgražanje turskih demokrata i Evropljana vojska se umešala u politiku i blokirala izbor Đula tvrdeći da bi to ugrozilo sekularni karakter države. A velika opoziciona partija CHP potpuno je zakazala i defakto se stavila na stranu armije. Ova kriza obelodanila je sve slabosti turskih institucija. I zakon o strankama i ustav moraju hitno da budu reformisani. Vladajuća AKP najavila je reforme ali je opozicija obećala da će i te reforme blokirati. Oni koji su sa olakšanjem zaključili kako je sve moglo da prođe i mnogo gore ne bi trebalo prerano da se raduju. Sve još može da bude mnogo gore.“,

piše ovaj liberlani dnevni list iz Minhena. Sve novine u Nemačkoj danas opširne komentare donose o pobedi bivšeg ministra unutrašnjih poslova Nikole Sarkozija nad socijalistkinjom Segolen Rojal na predsedničkim izborima u Francuskoj. O tome u renormirnom „Veltu“ čitamo:

„Osećanje nesigurnosti je bilo to što je u najvećoj meri nateralo Francuze da juče u takovelikom broju izađu na izbore i na kraju za pobednika izaberu konzervativnog kandidata. Neophodna je bila promena, novi početak, kako bi se izašlo na kraj sa visokom nezaposlenošću, pogotovu među mladima, i privrednim nazadovanjem zbog kojeg mnogi Francuzi već odlaze u inostranstvo. Sarkozi je bio taj koji se gurnuo prst u najteže rane. On ima plan za smanjene nezaposlenosti, on želi da osnuje ministarstvo za imigraciju i nacionalni identitet i zahteva od doseljenika da poštuju vrednosti republike. Za Evropu bi verovatno bolja bila Rojal, jer bi bila spremnija na komrpmise, ali je za Francusku izbor bio Sarkozijeva čvrsta ruka.“,

zaklkhjučuje ovaj konzervativni dnevnik iz Belrina.