Strah Hrvatske od EU

Za punopravno članstvo Hrvatske u EU, da se danas odlučuje glasalo bi 57 procenata anketiranih, 37 odsto bilo bi protiv, a neodlučnih je šest procenata, pokazuje veliko terensko istraživanje koje je za Delegaciju EU širom Hrvatske sprovela agencija „Ipsos Puls“, na uzorku od 1010 ispitanika starosti 15 godina i više. Anketiranje, sprovedeno u domaćinstvima ispitanika, prosečno je trajalo 30-ak minuta, i, uz određene strahove od ulaska, pokazalo je i slabu informisanost građana o EU.

Najveći strahovi hrvatskih građana, vezani uz ulazak u Evropsku uniju, jesu skuplji život jer je njih oko 65 odsto uvereno da će skočiti cene roba, komunalnih i drugih usluga. Uz to, polovina ispitanih veruje da će priliv uvoznih proizvoda uništiti hrvatsku proizvodnju. S druge strane, gotovo poslovični strahovi zbog sudbine hrvatskih običaja i pojedinih domaćih proizvoda, odnosno gubljenja suvereniteta i nacionalnog identiteta kao da su rasterani jer tek oko četvrtine građana još misli da se ulaskom u EU dovodi u pitanje njihov opstanak. Čak 43 odsto ispitanih veruje da će članstvo u EU dati Hrvatskoj veći uticaj na međunarodne političke i ekonomske događaje.

Zanimljiv je rezultat prema kojemu se 43 procenata građana ne slaže s tvrdnjom da država treba da zatvori ona brodogradilišta, koja ne mogu da se održe u tržišnoj utakmici bez stalne pomoći države. Šef Delegacije EU Paul Vandoren podsetio je na to da je Hrvatska još 2006. preuzela obavezu ukidanja državne pomoći brodogradnji i istakao da neki škverovi nisu vođena na održiv način.

Traži se više informacija

Sve u svemu, podrška punopravnom članstvu Hrvatske u EU u poslednje dve godine se ustalila, a rezervisanost se beleži „delom kod mlađih ljudi, delom kod onih koji imaju poteškoća sa pronalaženjem posla, kao i u određenim starosnim grupama i grupama u nekim hrvatskim regionima“, rekao je šef diplomatije Gordan Jandroković, komentarišući istraživanje Delegacije EU u Hrvatskoj.

Na poražavajući podatak, da bi hrvatski građani dobili jedva prolaznu ocenu za znanje o EU, ministar Jandroković rekao je da „nećemo ništa skrivati o članstvu u Uniji jer smo čvrstog uverenja da je to u korist Hrvatske“. Jandroković je za iduće sedmice i mesece najavio razne informativne i edukativne kampanje kako bi se podrška ulasku u EU povećala minimalno na dve trećine onih koji će izaći na referendum. „Mi želimo da ta odluka bude zasnovana ne samo na emocijama, već da je ljudi donesu zaista kvalifikovano, na osnovu informacija“, rekao je ministar.

Najviše zagovornika članstva je među biračima HDZ-a, čak 69 odsto, ali ih znatan broj, oko 40 procenata, ima i među biračima HSP, uprkos evroskeptičnoj retorici rukovodstva te stranke. „Činjenica je da se percepcija Unije u Hrvatskoj završetkom pregovora poboljšala“, ističe profesor Damir Grubiša za zagrebačkog Fakulteta političkih nauka, ali i ukazuje da slabo poznavanje EU i njenih institucija govori da je nedovoljno učinjeno na informisanju građana, pre svega u tome o čemu se do sada pregovaralo. „Ne vidim ni jednog razloga da se građanima ne stavi na uvid ono što ih čeka, a što je sadržano u brojnim aneksima i protokolima uz pojedina poglavlja. To će, uostalom, rasterati strah građana i samo povećati njihovu podršku članstvu“, uveren je Grubiša.

Pozitivan trend u percepciji Evropske unije, očekivanja u poboljšanju vladavine prava, zaštite okoliša i obrazovanja, kao i činjenica da oko ulaska Hrvatske u EU ne postoje duboke društvene podele, po mišljenju i Delegacije EU u Hrvatskoj i službenog Zagreba i analitičara, garancija su da je pozitivan ishod referenduma izgledan. A ambasador Vandoren poručio je da se „Hrvati, kada je u pitanju ratifikacija pristupnog ugovora u 27 evropskih parlamenata, ne moraju pribojavati umora članica Evropske unije od proširenja.“

Autorka: Gordana Simonović, Zagreb
Odgovorni urednik: Ivan Đerković