Strah Nemaca da će ostati sami

U normalnim okolnostima, nemački političari se ne mešaju u rasprave u Velikoj Britaniji. Boje se da bi tako samo ojačali pozicije zagovornika izlaska Britanije iz Evropske unije zbog ne baš pozitivnog mišljenja koje Britanci imaju o Krauts (pogrdni britanski naziv za Nemce). Međutim, ispitivanja javnog mnjenja u međuvremenu pokazuju da je odlazak Velike Britanije iz EU itekako moguć, pa u Berlinu zbog toga počinje da se širi određena doza panike.

Nemačka vlada iskreno želi da Britanci ostanu. Potpredsednik vlade Zigmar Gabrijel početkom meseca je upozorio na „dramatične“ ekonomske i političke posledice za obe strane ako bi Velika Britanija prestala da bude članica Unije. Kancelarka Angela Merkel pokušala je da bude pozitivna i rekla da bi „lično želela da Velika Britanija ostane deo Evropske unije.“

Poslanik u Evropskom parlamentu iz nemačke Hrišćansko-demokratske unije (CDU) Dejvid Mekalister, koji inače ima i i britansko državljanstvo, za DW iznosi svoja razmišljanja: „Evropska unija bez Ujedinjenog Kraljevstva svakako ne bi bila bolja Evropska unija. Britanci su tradicionalno pokretačka snaga kada je reč o pitanjima jedinstvenog tržišta i slobodne trgovine. On imaju izuzetnu diplomatsku službu i veoma snažnu oružanu silu. Sve su to jaki argumenti da Ujedinjeno Kraljevstvo ostane u Evropskoj uniji.“

I građani Nemačke žele da Britanci ostanu u Uniji. Prema istraživanju javnog mnjenja koje je po nalogu DW sprovela agencija „Infratest-dimap“, čak 78 odsto upitanih želi ostanak Britanaca. To je najveći broj zagovornika ostanka u pet zemalja Evropske unije – uključujući i samu Veliku Britaniju.

Zajedničke vrednosti

Vladajuća Konzervativna stranka u Velikoj Britaniji je doduše podeljena kada je reč o ostanku u EU, ali i u toj stranci imaju mnogo simpatija kako za kancelarku Merkel, tako i za čitavu Nemačku. Martin Kalanan, bivši šef poslaničke grupe konzervativaca u Evropskom parlamentu podseća za DW: „Merkel je u čitavom nizu važnih pitanja vrlo bliska (britanskom premijeru Dejvidu) Kameronu. Britanski konzervativci imaju mnogo toga zajedničkog s vladom u Berlinu i o ekonomskim pitanjima, i kada je reč o ukidanju tržišnih prepreka, ali i u strogom poštovanju granica državnog budžeta.“

Kalanan uočava da postoji i neka vrstu prirodnog savezništva. Velika Britanija i i Nemačka „sve više postaju lideri severa Evrope, dok se Francuska pretvara u idejnog predvodnika juga Evrope.“ Francuska s njenim državnim intervencijama na tržištu i Nemačka s njenim slobodnim tržištem jesu doduše geografski susedi, ali“, smatra kalanan, „ni u kom slučaju nisu ideološki bliske.“

Svojevrsni dokaz te lične bliskosti bio je poziv Kamerona Angeli Merkel da sa suprogom dođe u ličnu rezidenciju britanskog premijera. Kancelarka se sa svoje strane odužila pozivom čitavoj porodici Kameron da vikend provedu u dvorcu Mezeberg. Takvu počast francuski premijer Franosa Oland nije doživeo ni u Velikoj Britaniji, niti u Nemačkoj – iako se njegova zemlja smatra najbližom saveznicom Nemačke.

Izbeglice su promenile sve

Ali sve se to događalo još pre izbegličke krize. Potpuno suprotstavljene politike koju su vodili Angela Merkel i Dejvid Kameron poremetile su mnogo od tog zajedništva. Dok je Merkelova zastupala politiku otvorenih granica, Kameron je činio sve što je mogao granice zatvori i zaustavi izbeglice koji su očajnički pokušavale da preko Kalea dođu u Veliku Britaniju.

U čitavoj raspravi o tzv. Brexitu, problem izbeglica u Velikoj Britaniji igra odlučujuću ulogu. Zagovornici napuštanja neprestano ukazuju na politiku Angele Merkel kao zastrašujući primer onoga što se dešava i što može da se dogodi u Evropskoj uniji. Britanski istoričar Entoni Gliz je prošle jeseni, u vreme kada su hiljade izbeglica dolazile u nemačku, primetio da „mnogi Britanci misle da su Nemci poludeli“. U svakom slučaju, ako se većina Britanaca bude odlučila za napuštanje EU, izbeglice i politika Angele Merkel ni u kom slučaju neće biti nevažan faktor.

Šta bi bilo, kad bi bilo?

Ako bi zaista došlo do izlaska iz Unije, većina stručnjaka, i iz EU, i iz Velike Britanije, predviđa ozbiljne ekonomske gubitke za Ujedinjeno evstvo. Šta bi s druge strne odlazak Britanaca značio za Evropsku uniju i naročito za Nemačku? Mihael Kunert, direktor instituta za istraživanje javnog mnjenja „Infratest-dimap“ smatra da bi to bio „znak za još veću dezintegraciju Evropske unije“. Drugim rečima, odlazak Velike Britanije bio bi početak lančane reakcije koja bi razorila Uniju.

U svakom slučaju, Nemačka bi tako izgubila i važnog partnera u borbi za veću finansijsku i ekonomsku stabilnost Unije, a EU bi postala „južnjačkija“. Guntram Volf iz briselskog instituta „Bruegel“ smatra da mnogi Nemci misle da bi, ukoliko Britanija ode, „ostali sami s rastrošnim mediteranskim zemljama i njihovom ljubavi prema raspodeli imutka i subvencija koje će onda oni (Nemci) morati da plaćaju.“ A Nemce to, kaže Volf, plaši više nego išta.