Strah od novog Arapskog proleća
29. avgust 2018.
Egipatske vlasti započele su novu akciju protiv aktivista i istaknutih predstavnika opozicije. U četvrtak (23.8.) su, pod optužbom za terorizam, uhapšeni bivši ambasador i odlikovani ratni heroj Masum Marzuk, kao i još šest osoba.
Ranije ovog meseca, Marzuk se na Fejsbuku založio za održavanje referenduma sa pitanjem: „Da li prihvatate da aktuelni režima ostane na vlasti?“ U suprotnom, napisao je, vlada egipatskog predsednika Abdela Fataha al Sisija suočiće se s masovnim protestima na Trgu Tahrir – epicentru pobune 2011. godine.
U okviru svog „zahteva protiv ugnjetavanja”, Marzuk je izradio i plan u slučaju da Egipćani glasaju protiv Al Sisija: predložio je formiranje prelazne vlade na tri godine i oduzimanje mandata predsedniku i parlamentu.
„Ljudi zapravo nisu spremni”
„Marzukov predlog jeste ambiciozan, ali nije privukao neku veću pažnju javnosti. To pokazuje da ljudi za tako nešto nisu zapravo spremni. Iako se sve teže živi i ljudi su ljuti i razočarani u Al Sisija, to ne znači da su spremni da izađu na ulice“, kaže direktor Instituta Tahrir za bliskoistočnu politiku Koer Debe.
Više od milion građana izašlo je na ulice Kaira 2011. godine da protestuje protiv vladavine bivšeg dugogodišnjeg predsednika Hosnija Mubaraka – što je rezultiralo njegovim proterivanjem.
Međutim, dve i po godine kasnije, tadašnji general Al Sisi izveo je vojni udar protiv prvog egipatskog demokratski izabranog predsednika Mohameda Morsija iz Muslimanske braće. To je takođe bilo podržano i na masovnim antivladinim protestima.
Debe ukazuje za DW da vlada vrši pritisak na svoje kritičare i da je to deo Al Sisijeve strategije kako bi se sprečila još jedna pobunu protiv vlasti. „Al Sisi je veoma zabrinut i na sve načine pokušava da spreči još jedno ’Arapsko proleće’. Zato se hapsi svako ko na bilo koji način kritikuje vlast.“
Novi „teroristi“ u Egiptu?
Međutim, ne misle svi da je kampanja protiv aktivista i opozicije problem. Direktor egipatskog Federalnog centra za istraživanja Mahmud Ibrahim, kaže za DW da je poziv na referendum o Al Sisijevoj vladavini – subverzija.
Ibrahim smatra da se na taj način „pokušava da se naruši legitimitet režima i izazove vojni udar protiv ustava“. On takođe optužuje Muslimansku braću – organizaciju koja je u vreme vojnog udara 2013. okarakterisana kao označenu kao teroristička grupa – da stoji iza svega.
Prema izveštaju egipatskih nezavisnih novina „Mada masr“, Marzuk i ostalih šest uhapšenih aktivista optuženi su za „primanje novca u terorističke svrhe i učestvovanje u kriminalnom organizovanju s ciljem izvršenja terorističkih zločina“.
Međutim, egipatski advokat za ljudska prava Zijad al Alimi u izjavi za DW da ukazuje da, bez obzira na to što su se mnogi aktivisti našli na udaru antiterorističkih zakona Al Sisijevog režima, u njihovim dosijeima nikada nisu imenovane grupe, priroda ili način na koji bi njihov „teroristički čin“ bio izveden. „Neki ljudi su optuženi za pridruživanje terorističkoj grupi i osuđeni su na godinu i više dana zatvora, a niko čak ni ne zna ime te grupe“.
„Tužiti mirne kritičare”
Otkako je Al Sisi na vlasti, u Egiptu se krše ljudska prava, a nad aktivistima i disidentima se sprovode represivne mere, ocenjuju međunarodne organizacije kao što su „Amnesti internešenel“ i „Hjuman rajts voč“.
„Zbog toga što se Egipat suočava s bezbednosnim pretnjama, vlada predsednika Abdela Fataha al Sisija to koristi kao pokriće za krivično gonjenje mirnih kritičara vlasti i oživljavanje zloglasnih sudova iz ere Mubaraka“, navodi se u saopštenju „Hjuman rajts voča“ iz jula ove godine. „Egipat se ponosno predstavlja kao glavni međunarodni akter u borbi protiv terorizma, ali podaci iz te zemlje pokazuju da se ona, pod izgovorom borbe protiv terorizma, bori protiv mirnih kritičara i disidenata.“
Prošlog meseca, Velika Britanija je ažurirala savete za putovanje u Egipat i upozorila svoje građane na rizike prilikom korišćenja društvenih mreža za kritikovanje ili deljenje takvih komentara „o predsedniku ili bezbednosnim snagama“. U nekim slučlajevima, navodi se u upozorenju, „ponižavajući komentari… doveli su i do zatvorskih kazni“.